Setva pšenice može da počne čim se zemlja prosuši od obilnih kiša, jer optimalni rok teče do 25. oktobra. Mada se prvobitno očekivalo da pod pšenicom ove jeseni bude posejano kao i lane oko 630.000 hektara, sada kada je setva na vratima od ratara se može čuti da će povećati površine pod žitom.
Za to navode tri razloga: novac, jer je pšenica prvi prihod u godini, zato što žitarica dospeva za žetvu pre nego što krenu visoke dnevne temerature i opasnosti od suše i što pšenica sada ima dobru cenu. Na Produktnoj berzi Novi Sad kilogram pšenice se prodaje za oko 43 dinara.
Takođe, ne treba zaboraviti da nas istorija uči da uvek kada je velika ekonomska ili neka još gora kriza tu ili na vidiku, naši paori se odlučuju da više poseju pšenice. Za svaki slučaj. Hlebno žito je i roba, i hrana, i lakše se čuva i hleb je naš nasušni.
Prema računu Agrarne komore Srbije, setva će koštati po hektaru140.750 dinara, a po jutru 81.093 dinara. U tu cenu Agrarna komora uračunala je i koštanje arende od 500 evra po hektaru, odnosno 61.360 dinara. Ratari su se, uglavnom, snabdeli repromaterijalom i čekaju da od nedelje krenu u posao jer je zemlja još vlažna i ne može još na svim njivama da uđe mehanizacija.
Poljoprivrednik iz Turije Saša Atanasković kazao je da će ove jeseni sejati više pšenice nego lane i da je obezbedio seme, đubrivo i mašinski pripremio njivu za setvu.
– Sadašnja cena pšenice je dobra, jedino da ne poskupi đubrivo i nafta, pa će ratari onda, ako još i klima posluži usevu, imati dobre prinose u žetvi – kazao je Atanasković.
I poljoprivrednik iz Kisača Jozef Fokman sejaće više pšenice, za trećinu, jer je prinos soje podbacio.
– Sejaću više žita, jer prvo dospeva .Ove godine rod svih useva je bio mali, a od pšenice prvo dobijamo pare – kazao je Fokman i naveo da će i drugi zemljoradnici više sejati pšenice, ali da će štedeti na đubrivu, mada znaju da to može umanjiti prinose.
Stručnjak za pšenicu dr Miroslav Malešević naglašava da pre obrade zemljišta treba na što većim površinama primeniti osnovno đubrivo i da se za to treba konsultovati sa poljoprivrednim stručnim službama i .uraditi kontrolu plodnosti oranica. Ukoliko se žele dobri prinosi, naglasio je, treba sejati deklarisano seme i prednost dati domaćim sortama koje su se pokazale u ovoj teškoj godini za poljoprivredu dobre po prinosima i kvalitetu zrna.
– Nije tačno da domaće sorte treba sejati gušće od stranih – istakao je dr Malešević.- Prinosom se posebno istakla sorta „simonida” na skoro svim lokalitetima u Srbiji, mada su i ostale domaće sorte bile bolje ili konkuretne stranim sortama, ali, nažalost, do sada država nije stimulisala poljoprivrednike za gajenje kvalitetnijih sorti hlebnog zrna.
U ovogodišnjoj žetvi dobili smo oko 3,2 milona tona žita, a prosečan prinos je bio 5,2 tone po hektaru. Prema podacima Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žitarica i uljarica „Žita Srbije“, imali smo i neprodate pšenice od 750.000 tona, pa je tako naša zemlja raspolagala sa blizu četiri miliona tona hlebnog zrna, odnosno 3,95 miliona tona. Od jula do septembra ove godine podaci Udruženja mlinske, pekarske i testeničarske industrije „Žitounija„ pokazuju da smo prodali 237.000 tona pšenice, najviše u Italiju, Kosmet i Severnu Makedoniju.
Direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kazao je da je obim spoljnotrgovinske razmene uobičajan za taj period, po 80.000 tona mesečno.
Što se tiče brašna, Šajatović je naveo da je ove namirnice prodato u izvoz 37.300 tona, našim starim kupcima: Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i BiH i da se 90 odsto brašna proda upravo na ta tri tržišta.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
