Crvene, žute, zelene, slatke, kisele jabuke, postoji čak 8.000 sorti. Jabuka je jedino voće koje ima svoj svetski dan i on je obeležen juče. Stručnjak za jabuke Dragan Radivojević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se sa jabukama ne može preterati.
– Nije obavezno da kupujemo crvljivu jabuku, jer ni tada nismo sigurni da nije prskana, može biti sa većom količinom pesticida od one koja je potpuno zdrava. Po statistici konzumiramo svakog trećeg dana po jednu jabuku, ali bi je trebalo češće jesti – ukazuje Radivojević.
Profesor Radivojević je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da jabuka ima veliku nutritivnu i energetsku vrednost.
– Veoma je bitna zbog vlakana koji su značajni za probavni trakt, a pored toga utiču i na regulaciju šećera u krvi i holesterola. Pored toga sadrži velike količine kalijuma, veliku količinu ugljenih hidrata, ali do 10 posto šećera. Zbog toga i velike količine vitamina bitna je za zdravlje ljudskog organizma – ističe Radivojević.
Prema njegovim rečima, sa jabukama nećemo nikad preterati.
– Čovek može da jede onoliko jabuka koliko mu odgovara. Na primer kruška je malo opasnija za ishranu, stvara malo veću količinu gasova u organizmu, dok jabuka to ne čini. I danas zahvaljujući tehnologiji čuvanja, može se čuvati cele godine. Ona se bez problema može čuvati od sazrevanja jedne, do sazrevanja naredne godine – ističe profesor Radivojević.
Za jabuku visokog kvaliteta podrazumeva se da bude lepog izgleda, ali je bitno i da bude dobrog ukusa i arome.
– Ljudi vole jabuke koje imaju za njih interesantan ukus, definisan odnosom šećera i kiselina u jabuci, tako da je to primarni aspekt. Pored toga mora da bude odgovarajuće veličine i sortnog izgleda. Kupci su uglavnom vezani za neku sortu. Kada se pojavi neka nova sorta dok se ne naviknu i na taj ukus. Japanska sorta fudži je jako stara, ali je teško našla mesto kod kupaca, ali ko je jednom probao on je redovno kupuje, bez obzira na malo višu cenu – ističe Radivojević.
Broj sorti je, dodaje, veoma veliki.
– Mi u Srbiji gajimo pet do šest sorti jabuke koje nalaze mesto među kupcima – gala, zlatni i crveni delišes, greni smit, ajdared i fudži. Sve sorte su relativno stare, ali su nove zaštićene zbog autorskih prava oplemenjivača i naši proizvođači to ne smeju da ih gaje. Postoje neke kompanije koje imaju potpisane ugovore sa vlasnicima sorti koje mogu da ih gaje, ali to je mali broj u Srbiji – napominje profesor Radivojević.
Prema njegovim rečima, najveće područje u kojima se jabuka proizvodi je Vojvodina koja je interesantna za proizvođače zbog velike količine vode.
– Jabuka se proizvodi i u okolini Šapca, Smedereva i Grocke, Čačka, Topole. Pre 2005. godine čačanski kraj, smederevski i oko Topole je bio dominantan. Danas je zbog potrebne vode to ravničarski predeo – ukazuje Radivojević.
Radivojević napominje da se prinos u poslednjih nekoliko godina približio količini od 500.000 tona.
– Zbog velike suše kada se formirao cvet mnogi voćnjaci su ove godine ostali prazni. Očekuje se da je jabuka nešto boljeg kvaliteta zbog povoljnog rasporeda padavina neposredno pre i tokom sazrevanja jabuke – navodi Radivojević.
To je, dodaje, dovoljno za pokrivanje domaćeg tržišta, jer u Srbiji potrošimo oko 100.000 tona.
– Izvoz nije tako veliki kako bi mogao da bude. Prošle godine je bio oko 150.000 tona. Šta će biti ove godine videćemo. Naše dominantno tržište je bilo rusko, a trenutno je dominantan izvoz u zemlje Arabijskog poluostrva – kaže Radivojević.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
