Struktura i debljina kutikule je veoma važna za otpornost na pojavu rđaste prevlake. Sorte čiji plodovi imaju tanku kutikulu, ili imaju pojedine oblasti sa tankom kutikulom, su osetljivije na pojavu rđaste prevlake. Zlatni delišes je podložan pojavi rđaste prevlake upravo zbog slabije strukture kutikule. Pojava rđaste prevlake na prvom mestu zavisi od sorte jabuke. Sve sorte jabuke nisu jednako podložne pojavi rđaste prevlake. Sorta zlatni delišes je veoma osetljiva na pojavu rđaste prevlake, dok se klonovi ove sorte odlikuju manjim prisustvom rđaste prevlake. Kod nekih sorti rđasta prevlaka je normalna pojava i može da prekrije celu površinu ploda. Kod tih sorti, tzv. kožara, rđasta prevlaka, ukoliko nije posledica prouzrokovana biljnim bolestima, štetočinama ili mrazom, ne smatra se manom, nego je to sortna karakteristika. Tako se, recimo, užička kožara ili kako je u Holandiji zovu boskopka, veoma dobro uklopila u agroekološke uslove Zapadne Srbije.  Potrošači, pogotovu stariji, obožavaju ovu sortu i rđasta prevlaka im ne smeta, jer je ukus ploda jako dobar posebno za one koji preferiraju kiselo.

Oštećenje plodova, tj. pojavu rđaste prevlake, mogu da izazovu ekološki uslovi sredine (vlažnost vazduha, kiša, mraz, sunčeva svetlost), patogeni, insekti, pesticidi. Do oštećenja pokožice može doći i mehaničkim putem. Pepelnica jabuke (Podosphaera leucotricha) može dovesti do pojave rđaste prevlake.

Tretman giberelinima (GA) je praktični metod za sprečavanje ili smanjenje pojave rđaste prevlake izazvane klimatskim faktorima. Ublažavanje stresa tokom intezivne deobe ćelija plodića je primarni efekat GA. Primena giberelina GA4+7 u periodu nakon punog cvetanja dovodi do:

•    povećavanja plastičnosti pokožice za 25 %, 

•    uvećanja epidermalnih i hipodermalnih ćelija, 

•    smanjenja ukupnog broja ćelija pokožice ploda.

Osim preparata na bazi GA4+7, radi sprečavanja pojave rđaste prevlake koriste se i preparati na bazi kombinacije GA i sintetičkog citokinina benziladenina (BA).

Prvo prskanje u precvetavanju

Pitanje početka tretmana je veoma značajno. Pojava rđaste prevlake je nepovratan proces, tj. kada se jednom pojavi ona više ne može da se otkloni. Zbog toga se tretman mora obaviti preventivno, pre pojave rđaste prevlake. Period maksimalne osetljivosti za pojavu rđaste prevlake kod jabuke je između druge i četvrte sedmice posle punog cvetanja, kada je prečnik plodića između 15 i 30 mm. Međutim, tretman bioregulatorima protiv pojave rđaste prevlake treba početi pre perioda najveće osetljivosti. Prvo tretiranje treba obaviti odmah nakon precvetavanja. Ako su agroekološki uslovi dobri posle cvetanja dovoljna su tri tretiranja, ali ako se ujutru dugo zadržava rosa ili ako posle cvetanja imamo kišno vreme ili niže temperature, broj tretiranja mora se povećati na pet do šest puta. Utvrđeno je da je za sprečavanje pojave rđaste prevlake značajnije vreme primene i broj tretmana, nego koncentracija GA koja se primenjuje u tretmanu.

Osim navedenog, GA i BA mogu da dovedu do izduživanja plodova, a to se posebno radi kod mutanata, spur tipova i semispurova crvenog delišesa.

Vremenski uslovi tokom godine, a naročito u fazi razvoja plodića, značajno utiču na formiranje prevlake. Tako u godinama koje su  nepovoljne za formiranje rđaste prevlake, ako je u periodu nakon cvetanja bilo dosta padavina u jabučnjaku, tri tretiranja nisu dala željene rezultate,  jer se prevlaka  javila u značajnoj meri na oko 50 % i više plodova. Važno je da se sa što manje tretiranja spreči nastajanje rđaste prevlake. U godini kada su vremenski uslovi povoljni za njeno nastajanje, tj. kada je povećana vlažnost vazduha u vremenu nakon cvetanja, neophodno je uraditi i pet do šest tretiranja. Za sprečavanje rđaste prevlake najčešće se koriste preparati:

. Gerlagib LG (GA4+7 1 %) u koncetraciji 50 ml/hl i

. Progerbalin (GA4+7 1,8 % + BA 1,8 %) u koncetraciji od 25 do 30 ml/hl.

Prvo tretiranje je obavljeno u precvetavanju. Dalja tretiranja su ponovljena, u razmaku od 7 dana. Prema mom iskustvu do sada je najbolje rezultate dao Progerbalin u koncentraciji 25 ml/hl ili 250 ml/ha uz utrošak od oko 1.000 litara vode po hektaru.

Piše: Prof. dr Zoran Keserović

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.

0691154004

dobrojutro.redakcija@gmail.com