GAZDINSTVO PUCOVSKI GAJI ZAČINSKU PAPRIKU
Mlevena slatka začinska paprika se kod nas koristi u velikom broju različitih jela, jer obezbeđuje izvanredni ukus i obilje korisnih hranljivih materija. Poslednjih godina proizvodi se na oko 2.500 hektara, uglavnom u Vojvodini. Zahvaljujući postojanju vrlo uspešnih prerađivačkih kapaciteta, prvenstveno „Vitaminke“ u Horgošu, „Aleve“ u Novom Kneževcu, „Arome“ u Futogu i u Bačkom Monoštoru, koji poseduju svetski priznate prestižne sertifikate kvaliteta, oko 60 odsto proizvodnje biva plasirano na tržišta Evropske unije, SAD, Rusije, Kine i drugih država.
Konkurencija je izuzetno velika, pa ovo „crveno zlato“ prolazi samo zahvaljujući vrhunskom kvalitetu, čije nastajanje počinje na njivama, uz visok nivo ulaganja, znanja i truda povrtara. Takvog proizvođača zatekli smo, početkom aprila, na njivama u okolini Bačkog Petrovca. Vlastislav Pucovski, zajedno sa svojim bratom, pored crnog luka, već dve decenije proizvodi slatku začinsku papriku na 35 do 40 katastarskih jutara.
Setva jeftinija od sadnje
– Svake 3-4 godina na naših ukupno oko 280 katastarskih jutara unosimo zgoreli stajnjak – kaže Vlastislav Pucovski. – Protekle jeseni smo, prema preporuci stručnjaka na osnovu hemijske analize zemljišta u Poljoprivrednoj stanici u Novom Sadu, koristili i 300 kilograma osnovnog mineralnog đubriva 6:18:36 po katastarskom jutru. Kao dopunsko đubrivo upotrebljavali smo tri petnaestice. Zemljište smo uzorali na oko 35 santimetara dubine, kako bismo obezbedili neophodnu rastresitost i dobar vazdušni, toplotni i vodni režim za dobar razvoj paprike. Potom smo tu parcelu i poravnali.
Dobri predusevi su leguminoze, strna žita i trave, a loši paradajz, krastavac i drugo povrće zbog mogućeg prenošenja virusa. Prvih dana aprila je bilo dosta hladno i kišovito vreme, pa su morali da sačekaju povoljnije uslove sa oko deset stepeni.
– Već treću godinu unapred ugovaramo proizvodnju sa lokalnom Poljoprivrednom zadrugom „Zlatno zrno“, uz otkupnu cenu od 80 dinara po kilogramu. Zadruga ima ugovor sa prerađivačem „Vitaminka“ u Horgošu, čije najnovije selekcije semena slatke začinske paprike „Horgoška slatka – 6“ redovno koristimo. Tri-četiri puta u toku vegetacije neophodna je međuredna kultivacija radi uništavanja korova i razbijanja pokorice. Na našim njivama rodi 6 do 12 tona po KJ. Uz troškove od 200 do 300 hiljada dinara po jutru, očekujemo da će nam se rad isplatiti, iako 40 do 50 odsto zarade odlazi na troškove ručne berbe. Lani je bila velika suša, obilne padavine i led, pa ni češće navodnjavanje iz našeg bunara pored njive, sa dubine od 30 metara, nije moglo da obezbedi natprosečne prihode. Sa 6 do 12 tona paprike po KJ zaradimo 480.000 do 960.000 dinara, što je daleko više nego od bilo kojeg ratarskog useva.
Važno je da ima dovoljno vlage
Zahvaljujući savremenoj sejalici, petrovački povrtari unose zdravo seme na dubinu od 1,5 do 2 santimetra u po dva reda, rastojanja od 20 cm između kojih se, istovremeno, polažu plastične cevi namenjene navodnjavanju i unošenju mineralnih đubriva po sistemu „kap po kap“, na svaka 2-3 dana. Rastojanje između dvoreda semena paprike je 70 cm. Bitno je da zemljište uvek ima dovoljno vlage, od oko 70 do 80 poljskog vodnog kapaciteta u vreme cvetanja i plodonošenja. Hemijskim analizama zemljišta utvrđeno je da u ataru Bačkog Petrovca nema dovoljno fosfora. Zato se, po savetu stručnjaka, vodotopivi fosfor pomešan sa vodom u cevima, dodaje zemljištu u vreme kada biljke dostignu visinu 7-8 cm. Tokom jula, isto tako, unosi se oko 150 kilograma mineralnog đubriva AN, a u vreme plodonošenja i kalijum, u zavisnosti od broja biljaka po jedinici površine.
Posebna pažnja pridaje se pravilnoj zaštiti biljaka od bolesti i štetočina, jer to zahtevaju postupci u okviru svetski priznatih standarda. Pre samog nicanja paprike čitava njiva se tretira totalnim herbicidom radi uništavanja korova, čime se odrađuje gotovo polovina poslova oko zaštite. Na 150 litara vode dodaje se 2,5 litara totalnog herbicida. Bez te agrotehničke mere, kako ističe Vlastislav Pucovski, čitav posao bi bio potpuno neuspešan, jer korov brže raste i ugušio bi korisne biljke. U proizvodnji začinske paprike veliku opasnost predstavljljaju bakterioze, posebno u kišnim godinama, pa se koriste preventivne mere tretiranja u fazi 4 do 6 stalnih parova listova. Poslednjih godina zime su dosta blage, pa se pojavljuje veći broj insekata koji prenose viroze. Zato je neophodno da se preventivno primenjuju najslabiji insekticidi svakih 7 do 10 dana. U vreme precvetavanja neophodna su tretiranja zbog moguće pojave tripsa, kako bi se biljke zaštitile od opadanja listova, a time i osetnog smanjenja prinosa.
Berba slatke začinske paprike obavlja se obično nedelju dana pre ili posle prvog septembra. U uslovima prosečnih prinosa radnici uspevaju da uberu oko 200 kilograma paprike za osam sati. Lane je, međutim, jedan radnik mogao da obere samo 90 do 130 kilograma.
Više vitamina C nego u limunu
Malo je poznato da začinska paprika sadrži čak pet puta više vitamina C nego limun. U medicini je zabeleženo da ova paprika pomaže varenju, da je jak antioksidans, čisti telo od slobodnih radikala, odstranjuje holesterol iz krvi, sprečava arterosklerozu, otklanja mogućnost infarkta i kardiovaskularnih bolesti… e samo 90 do 130 kilograma.
Piše: Branko Krstin
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
