Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА ПОРОДИЦА ИВАНКОВИЋ ИЗ ЛАЗАРЕВЦА: Сви одговори су у природи

ПОРОДИЦА ИВАНКОВИЋ ИЗ ЛАЗАРЕВЦА: Сви одговори су у природи

Не прода се увек сво поврће, а на тржиште не износе плодове који су ситнији или мало деформисани. Због тога су одлучили да праве и зимницу за продају. Повећањем производње рађа се и идеја о фабрици за прераду поврћа. То је превелик залогај за појединца, али није за задругу. Тако је ове године рођена и “Еко Шумадија”.

635
Фото: Ј. Башански

Одлука да породица што мање борави у граду и да што више времена проводи у природи означила је почетак новог и пунијег живота Драгана Иванковића. Са супругом и четворо деце окренуо се родитељском имању у лазаревачком селу Врбовно, 30 километара од Београда, на којем су почели да производе здраву храну за своје потребе. Уследио је, природно, и други корак – регистровали су пољопривредно газдинство. Већ три године њихово газдинство сертификовано је за органску производњу. Сертификацији је претходио процес конверзије…

Захваљујући конкурсу Града Београда, Иванковићи су добили средства за пластеничку производњу. Тада је почео да се развија породични посао, производња поврћа по органским принципима. У три пластеника, од којих највећи заузима 400 квадратних метара, доминира парадајз, следе паприка и тиквице. Пластеници су модерни, опремљени топовима за заливање.

– Природа за све има решење. Због тога поврће од болести и штеточина штитим препаратима које сâм правим, а основна сировина ми је коприва. Користим је и као инсектицид и као фунгицид и као прихрану. Намена зависи од тога да ли се приликом припреме изврши ферментација или не. Против пламењаче употребљавам коприву, соду бикарбону и млеко. Декларисана семена набављам из Института за семенарство из Велике Плане. Моје занимање ни на један начин није везано за пољопривреду, тако да све морам да учим, а имам срећу да учим од најбољих – објашњава Драган Иванковић.

Веома брзо производња за сопствене потребе овог газдинства почела је да даје и тржишне вишкове, те Иванковићи поврће пласирају у Београду, где снабдевају и ланац елитних ресторана.

  • Не прода се увек сво поврће, а на тржиште не износимо плодове који су ситнији или мало деформисани, иако су једнако здрави и укусни попут оних који заврше на тржницама. Због тога смо супруга и ја одлучили да, осим за своје потребе, правимо и зимницу за продају, по нашим рецептима. Прерада на нашем газдинству заживела је прошле године. Правимо сок од парадајза, пелат и љути чили пелат. Наравно, све је без конзерванса – каже наш саговорник.
Фото: Ј. Башански

Драган планира да прошири производњу, те је код Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде конкурисао за набавку опреме за пластеник површине 1.000 квадратних метара. Реализација ове замисли донела би далеко већу количину поврћа, за чију су прераду потребни и озбиљнији капацитети. Због тога је Драган иницирао удруживање органских произвођача из Лазаревца и околине. Петорица његових колега препознала су ову идеју и ове године њих шесторица формирали су Земљорадничку задругу „Еко Шумадија“.

Органски произвођачи из Лазаревца и околине Задругу су основали с циљем да направе мини фабрику. Пред њима је велики посао који изискује много рада, труда, слоге, али и новца за набавку најмодерније линије за прераду, пасирање и пастеризовање. За то су потребна значајна средства, те су задругари сачинили пројекат „Здрава земља, здрава биљка, здрави људи“. Њиме су конкурисали за добијање бесповратних средстава у оквиру програма „500 задруга у 500 села“.

– Овај погон би се од других, који имају сличну или исту намену, разликовао по нижој температури и већем притиску који се користи у процесу производње. Планирамо да од парадајза правимо пелате, парадајз пире, сокове, џем, да га сушимо и пакујемо у органско маслиново уље. Када се говори о преради, такође је у плану и производња џемова и мармелада од органског воћа. На тржишту ћемо наступати под заједничким брендом. План је да од наредне године заживи и откуп сировине, те је потписано и неколико уговора с кооперантима – каже Драган Иванковић који је и директор ЗЗ „Еко Шумадија“.

Фото: Ј. Башански

Сви пластеници органски

Циљ задругара је, како каже Иванковић, да произвођачи који имају конвенционалну пластеничку производњу, постану произвођачи органске хране. У томе би им помогла ЗЗ „Еко Шумадија“, која би им организовала потребну едукацију. Како смо сазнали, интересовање пољопривредника постоји, иако у органској производњи има више физичког рада. Ипак, трошкови су, како кажу мањи, превасходно јер сами праве средства за заштиту. С повртарима, будућим органским произвођачима, интензивно се преговара.

Ј.Б.

Добро јутро број 572 – Децембар 2019