23. SAVETOVANJE POVRTARA 

U ORGANIZACIJI VOJVOĐANSKOG UDRUŽENJA POVRTARA

Od 2002 do danas održana su 23 savetovanja, brojni skupovi u širokoj proizvodnoj praksi i izdato je 56 brojeva časopisa. Tim podacima započelo je današnje savetovanje čiji je organizator Vojvođansko društvo povrtara zajedno sa akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i Master centrom novosadskog sajma. Plan društva je, kako je istakao profesor Ilin, da ovako nastave u cilju unapređenja povrtarske proizvodnje.

Zašto je baš ovaj cilj istakao profesor Ilin?

– Iz prostog razloga što smo svedoci da sve veći broj malih proizvođača ne može pod ovim uslovima, ove agrarne politike da opstane na tržištu sa sopstvenom proizvodnjom i veliki broj njih napušta ovu proizvodnju i seli se u ratarstvo. Značajnih problema imaju i srednji zbog ekstremno skupog potrošnog i repro materijala. Ali ne samo skupog potrošnog i repro materijala, pre svega goriva, gasa, energenata, nego i sve skuplje žive radne snage, gde iste nema ni za lek. Nema radnika mladih i srednjih godina – ističe profesor Ilin, i jedinu srećnu okolnost vidi u tome da veliki – zadruge, firme, rastu na račun malih i srednjih, želeći im ujedno da izdrže izuzetno skupu proizvodnju na parcelama.

Cena po kilogramu gotovog proizvoda košta od 7-8 pa do preko 40 evro centi, zavisno od biljne vrste. Ovoj maksimalnoj ceni treba dodati još toliko za skladištenje i čuvanje, pre svega zbog skupe energije, manipulacije, radne snage za pakovanje, kalibriranje i distribuciju.

– Ako se najintenzivnije grane u skoroj budućnosti ne podrže, to je pre svega povrtarstvo, voćarstvo i hortikultura, ne piše se ovoj proizvodnji dobro. Ovo ističem jer svaka ozbiljna država u prvom redu nastoji da obezbedi prehrambenu sigurnost u svim proizvodima. Stočari i ratari već imaju ozbiljnih problema. A sad su počele i najintenzivnije grane biljne proizvodnje, kao što je povrtarstvo i voćarstvo, da  osećaju pritisak – upozorava profesor, koji očekuje promene u agrarnoj politici uz mogućnost subvencionisanja zadruga, kompanija, firmi, profesionalnih proizvođača svih kategorija.

– Malima, od hektar, dva- tri, u ratarsko-povrtarskom plodoredu savetujem da organizuju sopstvene zadruge po modelu kooperativa u Evropskoj uniji. Tamo svaka kooperativa ima po 3 hiljade članova, po 1 hektar to je 3 hiljade hektara. Na toj površini vi možete da rasporedite 30 vrsta povrća, odabranih, adaptibilnih standarnih sorti – savetuje Ilin naglašavajući da tako imate horizontalnu povezanost, ali ostvarujete i vertikalnu, pa se ne pojavljujete kao pojedinac na zelenoj pijaci gde će se prodati 50-100-150 kg povrća dnevno, nego ćete kao celina imati mogućnost da birate tržišta po modelu Italije, Španije, Holandije.

– Ne treba da izmislimo ništa novo, već da primenimo postojeće kako bi povrtarstvo i dalje napredovalo – kaže profesor Ilin, napominjući da po statistici mi i pored svih problema prizvedemo duplo od naših potreba.

– Svi smo se usredsredili samo na papriku, crni luk, eventualno krompir, kupus, neke manje kupusnjače više za preradu, umesto da u svojoj proizvodnji imamo one koje drugi ne proizvode i za kojima onda tražnja mora da raste i to ne samo ovde nego i u izvozu. Dobro ide prerađeno povrće, pre svega sušeno i dehidrirano, a zatim povrće u hladnoj i toploj preradi. Na kraju su nešto manje količine biofermentisanog, to je na nivou 6 hiljada tona godišnje, što nije beznačajno, gde uglavnom  dominira kiseli kupus – a kako rešiti probleme, po profesoru je najlakše upotrebom novih tehnologija. .

– Za početak značajna je priča upotrebe nove tehnologije u primeni dronova, biostimulatora, odnosno bioagensa. Zbog poplave biohormonskih preparata na tržištu zajedno smo naučili koja je fiziološka uloga istih i kako oni mogu da utiču na smanjenje abiotičkog stresa. Značajna je biološka zaštita kako u integralnom tako i u organskom konceptu – osim zaštite potrebno je po profesoru Ilinu obratiti pažnju i na rezistentnost korova, za koje je pravi odgovor samo brzo delovanje. A kako dalje, na to pitanje odgovor zna struka, a nadamo se i nadležne slube i institucije.

Plastenička proizvodnja u poslednje tri godine nikad nije bila teža. Paradajz koji je u plasteničkoj proizvodnji pred branjem suočava se sa ogromnom količinom vaši. Mora se reagovati preparatima. Kojim, kako, kada? O cenama da se i ne počinje. O ovim kao i problemima sa „terena” ukratko je rekao proizvođač  Laza Đukić iz Gospođinaca.

– Problem je što se oko nas u okruženju i Evropi plaćaju prelevmani, a kod nas ne. Ko primer evo Albanije – ne uvozi crni luk dokle god ima sopstvenog u ponudi. Kod nas nije taj slučaj. Ko god se vrati iz Belorusije donese luk. Kukuruz je bio 38 dinara, a sad 15. Jedno vreme je bilo da neće da ga uzmu. Da li će doći momenat da nemaš kome da daš! Naše je da radimo, ali neko mora stati da brani našu proizvodnju. I tržište jabuka je slobodno, danas se jabuka uvozi. Isto je i sa krompirom, pored naše proizvodnje koja je više nego dovoljna za sopstvene potrebe mi krompir uvozimo iz Belorusije, Francuske. I ranijih godina kad je krompir, kvalitetan, prva klasa imao dobru cenu, odmah se pojavi uvozni, druga i treća klasa i niža cena.