Iza povrtara je još jedna vegetacija. Godina je bila prilično ćudljiva, ko nije na vreme postavio sistem za zalivanje i bilo kakvu zasenu za zaštitu od ožegotina, taj se nije mogao pohvaliti ni prinosom, ni kvalitetom povrća.
Piše: Svetlana Mujanović
Važno je da se sada u baštama, osim poslova koji direktno utiču na prinos i kvalitet povrća, više pažnje posveti preventivnim merama protiv bolseti i štetočina. One nisu skupe, a mogu da uštede puno kasnijih izdataka.
Što se jede presno, mora biti bezbedno
Proizvodnja povrća na otvorenom, a posebno u zaštićenom prostoru, nezamisliva je bez primene fitosanitarnih mera, održavanja higijene radi uspešnog sprečavanja šteta od različitih prouzrokovača bolesti, štetočina i korova. Zdravstveno stanje biljaka u velikoj meri zavisi od mera higijene polja sprovedenih u prethodnoj godini, što indirektno smanjuje upotrebu hemijskih sredstava. To je veoma značajno i zato što se povrće u ishrani najčešće koristi presno, termički neobrađeno, pa mora biti zdravstveno bezbedno.
Jedna od preventivnih mera je sakupljanje i uništavanje biljnih ostataka. U zaraženim biljnim ostacima održava se i prenosi veliki broj patogena, prvenstveno prouzrokovača truleži korena, prizemnog dela stabla i uvenuća biljaka. U vegetaciji bolesne biljke treba odmah zaštititi, ako je zaraza pak uzela maha valja ih počupati, izneti s parcele i spaliti. Takođe, na kraju proizvodnog ciklusa, posle berbe, neophodno je sve biljne ostatke sakupiti na gomilu, ako su bili zdravi od njih praviti kompost, a bolesne spaliti. Naši preci su govorili da se dobar domaćin prepoznaje po njivi. Njegova nikada nije zaparložena. Pre početka novog proizvodnog ciklusa, dakle, obavezno treba uništiti korove.
Plodored je jedna od najznačajnijih agrotehničkih preventivnih mera zaštite povrća od prouzrokovača bolesti, štetočina, pa i korova, i njime se optimalno reguliše „izvlačenje“ hraniva iz zemljišta. Tako se neće desiti da se na jednoj parceli, zbog monokulture nagomilava azot, na drugoj fosfor, a da na trećoj nema ništa. Da se podsetimo, plodored predstavlja smenu biljaka prostorno (poljosmena) i vremenski (plodosmena). Ovo nije slučajan, već planski smišljen posao koji zahteva dobro poznavanje tehnike gajenja biljaka, njihovih potreba u hranivima i njihovih bolesti, štetočina. Plodoredom se s jedne strane ograničava mogućnost da se u zemljište, na kojem se prvi put gaji povrće, brzo unesu štetni mikroorganizmi i s druge strane doprinosi da se u već zaraženom zemljištu populacija parazita i štetočina održava ispod praga štetnosti.
