Učesnici konferencije Food Summit System koja je održana u Kongresnom centru „Master”, a u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, složili su se da je globalna tema u vremenu postkovide krize, krize u Ukrajini i klimatskih promena – hrana.
Zbog toga je, kako je rekla Fransoa Žakob, regionalna koordinatorka Ujedinjenih nacija za Srbiju prioritet obezbediti dovoljne količine hrane, uz poštovanje socijalne komponente, kao i rodne ravnopravnosti.
Ona je ukazala na činjenicu da se više od 30 procenata proizvedene hrane baca zbog problema u transportu, a većim delom bacaju je restorani i hoteli.
– Kad bismo uspeli da sačuvamo tih 30 odsto, smanjili bismo količinu namirnica koje treba proizvesti, a bilo bi i manje gladnih u svetu. To bi doprinelo I očuvanju životne sredine jer je sektor poljoprivrede odgovoran za više od 30 procenata emisije štetnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, rakla je Žakobova uz napomenu da se često misli da je poljoprivreda zanimanje prošlosti. Međutim, podaci pokazuju suprotno.
– Poljoprivreda je u Srbiji značajna delatnost jer ona čini sedam odsto bruto nacionalnog dohotka i angažuje oko 14 odsto zaposlenih. Zato i želimo da ohrabrimo mlade da se obrazuju i shvate da je poljoprivreda dinamična oblast koja u budućnosti može da kreira zanimljiva i originalna radna mesta – rekla je Fransoa Žakob.
Primetan je rast organske proizvodnje u Srbiji, kao i razvoj stočarske organske proizvodnje, uglavnom u brdsko-planinskim predelima.
– Meso i prerađevine od mesa iz organske proizvodnje već su na tržištu. U ovoj proizvodnji veoma su važni prerađivačka industrija i prerađivački sektor, saopština je Ivana Simić, generalna sekretarka Udruženja Serbio Organica.
Na ovoj konferenciji se čulo i da se u Severnoj Makedoniji velike kompanije i mali farmeri suočavaju se sa različitim problemima u proizvodnju, a izdvajaju se plasman, novac i upotreba novih tehnologija. Državni savetnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede Severne Makedonije Trajan Dimkoski rekao je na ovoj konferenciji da severnomakedonsko Ministarstvo poljoprivrede podržava i manje i veće prehrambene sisteme, ali da oni veći lakše dolaze do domaćeg i stranog tržišta. To znači da je velikim kompanijama lakše da koriste nove tehnologije, ali i novac iz EU fondova.
– Orijentisani smo ka manjim kompanijama i malim proizvođačima kako bi lakše došli na lokalno tržište i već sad imamo dobre rezultate. Nadam se da će Otvoreni Balkan pomoći svima koji su u prehrambenom sistemu, da će biti olakšan transport prehrambenih proizvoda i tako će svi biti na dobitku, rekao je Dimkoski.
Piše: Jasna Bajšanski
