U većini vinorodnih krajeva, vinogradarska slava Sveti Trifun bila je prva svečana prilika za degustaciju vina od prošlogodišnjeg roda grožđa, nad kojim su vinodelci brižno bdeli preko zime, motreći ispunjava li ono uslove da izađe na tržište. Naravno, reč je u prvom redu o belim i roze vinima, koja treba konzumirati dok su mlada, dok crvena generalno po svojoj prirodi treba još da odleže da bi dostigla punoću.
Postupak koji se primenjuje nakon fermentacije, a često i kasnije, jeste bistrenje vina. Da bi se ono prirodno izbistrilo treba da protekne dosta vremena, pa vinari pribegavaju ubrzanijem postupku.
– Za bistrenje vina postoji dosta sredstava – bistrila, ali najčešće se za bela i roze vina koristi u našim podrumima bentonit – višeslojni prirodni mineral, a najčešće je u upotrebi montmorilonit – kaže diplomirani inženjer agroekonomije i enolog Ljubica Radan. – Bistra vina nisu često i stabilna, pa je veoma važno stabilizovati ih da ne bi došlo do nekih neželjenih reakcija u bocama. To znači da vina nisu samo bistra na oko, već i na čestice i jedinjenja koja nisu vidljiva golim okom a koja mogu izazavati naknadna zamućenja vina i pokvariti njegovu senzoriku. Reč je o kvascima, proteinima, plesnima, koji ukoliko se dobro ne uklone iz vina, posle stvaraju velike probleme. Jedan od najčešćih postupaka koju primenjuju vinari jeste takozvana hladna stabilizacija i filtracija vina. Oba postupka, ukoliko se obave stručno i uz obaveznu proveru stabilnosti, doprinose da vino bude potpuno čisto i otklanjaju bojazan da će doći do nekih neželjenih reakcija.
