Mrazevi, visoke temperature, suša, grad, bolesti i štetočine nisu jedini krivci za mali rod voća. Uzrok mogu biti i propusti proizvođača, naročito kada se zanemaruju agrotehničke mere u vreme kada počinje formiranje cvetnih začetaka – roda za narednu godinu. Kod većine voćnih vrsta to je tokom leta, posle zastoja ili prestanka intenzivnog rasta mladara.
Početak i tok formiranja cvetnih začetaka zavisi i od vlažnosti vazduha i zemljišta, količine hranljivih elemenata u zemljištu, vremena i načina đubrenja, uzrasta voćke, rezidbe… Za odvijanje ovog procesa posebno je nepovoljna suša, naročito ako je praćena ekstremno visokim temperaturama. Zbog toga je zalivanje obavezna mera, ali se ne sme preterati, jer previše vlage u zemljištu može da bude štetno za proces obrazovanja cvetnih začetaka. Umerena vlažnost utiče na njegovo pravilnije i brže odvijanje. Takođe, u uslovima kada se voda duže zadržava u zoni korena, dolazi do njegovog gušenja zbog nedostatka kiseonika. Stručnjaci savetuju da se zalivanje prekine sredinom septembra. Kasnijim dodavanje vode može da se produži vegetacija, odnosno mladari i drugi organi ostaju nedovoljno odrvenjeni, u zimu ulaze nepripremljeni i postaju osetljiviji na niske zimske temperature.
Suzbijanje korova
Važna mera je i suzbijanje korova. Pored toga što su domaćini bolestima i štetočinama, oduzimaju hranu i vodu. Ukoliko se dozvoli da odrastu i izbace seme, u narednim godinama teško se suzbijaju. Korovi mogu da se uništavaju površinskom obradom, koja se izbegava u vreme letnjih žega i neposredno posle obilnih kiša. Tom prilikom ne treba zanemariti činjenicu da čista obrada ima i nedostataka – brže iscrpljivanje hranljivih materija, dok čestim kretanjem pogonskih mašina dolazi do sabijanja zemljišta i narušavanja njegove strukture. Stručnjaci smatraju da se ovi nedostaci mogu otkloniti ili ublažiti kombinovanom obradom. To podrazumeva da se svake druge ili treće godine seju biljke za zelenišno đubrenje i tako zemljište obogaćuje organskim materijama, odnosno popravlja njegova struktura.
Važna pomotehnička mera je i zelena, odnosno rezidba koja se primenjuje tokom vegetacije. Odstranjivanjem nepotrebnih mladara reguliše se osvetljenost krune, pa orezane voćke koriste hraniva za dalji razvitak plodova, ali i za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu. Kod kajsije ova mera se preporučuje i posle završetka berbe plodova. Tom prilikom se uklanjaju polomljene i osušene grane, bilo da su oštećenja izazvana usled napada patogena ili mehaničkih povreda. Takođe, može se ukloniti i deo mladara koji rastu u unutrašnjosti krune da bi se povećala osvetljenost, smanjila transpiraciona površina i znatno povećala fiziološka aktivnost ostalih grana i listova.
S. Malinović
Dobro jutro broj 556 – Avgust 2018.
