U plodovima većine šumskih biljaka ima i poprilično vitamina B kompleksa, među kojima su najvažniji vitamin B1 (tianin) i B2 (riboflavin). U šipurku, jagodima, brusnicama skriveno je i mnogo PP vitamina (amida nikotinske kiseline), a u ribizli, jarebici i šipurku ima i podosta vitamina E i K. U plodovima merale, jarebike, udike, gloginje, šipurka i ribizle prisutni su bioflavonoidi, materije kojima se pridaje veliko P-vitaminsko delovanje. U plodovima nekih vrsta otkriveni su i vitageni, bioaktivne materije koje deluju slično vitaminima kao što su holin (u plodovima gloga, šipurka, šibikovine i dr.), betain ili inozitol (u plodovima jagode, maline i dr.). Stručnjaci za ishranu ukazuju da se ovo voće, zbog bogatstva svih vitamina, može smatrati prirodnim polivitaminskim koncentratima.
U šumskom voću ima i mnogo mineralnih materija, naročito kalijuma, kalcijuma, fosfora, gvožđa, magnezijuma i mangana. Sve ove soli imaju važnu ulogu u metabolizmu, jer omogućavaju razne složene hemijske reakcije u ljudskom organizmu, koje su od bitnog biološkog značaja. Mineralne materije neutralizuju razne otrove, pre svega kiseline koje nastaju pri unutrašnjoj razmeni materija, a istovremeno njihovo prisustvo utiče na delovanje mnogih fermenata.
Kalijumom su najbogatiji plodovi šumske jagode, borovnice i maline. Istovremeno, sadrže i srazmerno mnogo kalcijuma i magnezijuma gvožđa. Fosforom su bogati plodovi maline i ribizle U nekom voću kao što je divlja trešnja ima i joda, čiji nedostatak u organizmu izaziva gušavost.
Posebno valja naglasiti da se spomenuti, ali i drugi vitamini i minerali, u plodovima šumskog voća ne nalaze vezani uvek onako kao u mrtvoj prirodi, već da se vezuju za razna organska jedinjenja i stvaraju organomineralne supstance, koje za metabolizam imaju veliki značaj. U nekim plodovima ima dosta masti i ulja (orah, badem, lešnik), pigmenata, pre svega karotinoida (žute, narandžaste boje) i flavonoida (crvenim i plavim antocijanima). Mnogi će reći da svega ovoga ima i u plodovima gajenog voća. Istina, ali voće iz voćnjaka potiče sa stabala koja su đubrena mineralnim đubrivima, zalivana vodom koja po kvalitetu ne može da se poredi s kišnicom, štićena hemijskim preparatima, i u kojima redovno ima nerazgrađenih, štetnih ostataka iz korišćenih „pomagala“.
Piše: Svetlana Mujanović
