Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva.
Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije. Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta a poznato je oko 5.000 sorti krompira u svetu. U poslednjih 50. godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona.
U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. g. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko – kablarskoj klisuri. Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću – Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje.
Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. godina kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama. Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira. Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira:
Dragačevka i Jelica 1975. g., Univerzal 1994.g. i Hibrid 8614, 1997. godine. Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, “ozdravljeno“ je i prizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.
U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 – 22.000 ha sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru. Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona.
On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje. Zbog takvog značaja i vrednosti krompira, krajem prošle 2023. godine, Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj za Svetski dan krompira. Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča su organizatori Prvog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji – koji će se organizovati 30. maja 2024. godine u Guči – prestonici trube i krompira u Srbiji. Na skupu će biti organizovan razgovor o stanju proizvodnje, prerade, prodaje krompira, kao i potrebi udruživanja u oblasti krompira, gde su pozvane najznačajnije državne, privredne i civilne organizacija iz Srbije. Učenici Osnovne škole iz Guče, recitovaće stihove o krompiru. Pored stručnog dela programa, u najstarijoj gučkoj kafani Dačo, biće organizovan ručak sa jelima od krompira uz dragačevske trubače. Organizatori Svetskog dana krompira u Srbiji, pozivaju ugostitelje, turistička i porodična domaćinstva i ustanove koje spremaju hranu širom Srbije, da 30. maj – Svetski dan krompira, obeleže spremanjem jela i specijaliteta od krompira, koja će poslužiti svojim gostima, korisnicima i članovima porodice.
Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča
