Poljoprivreda je porodici Miloša Stojilkovića, iz sela Rataje, kod Vranja, oduvek bila osnovno zanimanje. Od nje je egzistirao njegov deda, pa otac, a sada i on. Na porodičnom imanju sa suprugom Milicom proizvodi skoro sve ratarske kulture sa kojima je i njegov otac ostvarivao rekordne prinose. Njegovi su još bolji jer primenjuje savremeni način proizvodnje. Čim su uvideli da u proizvodnji paprike za zimnicu na otvorenom polju ne mogu da ostvare željene prinose preorijentisali su se na plasteničku proizvodnju.
Narandžasta autohtona paprika
Tako danas papriku vezanku, somborku i narandžastu atohtonu sortu proizvode u dvadeset i jednom plasteniku. I ove godine najveći prostor namenili su narandžastoj paprici zato što je izuzetna za spremanje ajvra jer u sebi sadrži mali procenat vode. Na manjoj površini zasadili su i blago ljutu polubaburu somborku idealnu za svežu konzumaciju i spremanje najraznovrsnije turšije za zimu i vezanku pogodnu za sušenje i spremanje popularne peckane turšije.
Sav rasad paprike za sadnju proizveli su sami. Narandžastu proizvode od semena koje sami na jesen sakupe iz najlepših zrelih paprika. Tako prikupljeno seme suše, a potom odlažu u limene kutije koje u martu seju u kontejnerima punim supstrata.
– Zahvaljujući grejačima koje imamo u lejama uvek proizvedemo kvalitetan rasad uprkos hladnoći. Aktiviramo ih i kada proizvodimo rasad za prodaju za ranu povrtarsku proizvodnju – kazuje Miloš ističući da su ove proizvodne sezone svojim mušterijama prodali više od 20.000 strukova rasada raznovrsne paprike i preko 3.000 korenova raznih sorti paradajza.
Sa sadnjom paprike u plastenicima počeli su pre mesec dana. Sadili su ih u intervalima kako sva paprika ne bi odjednom stigla za berbu. Otuda se sada neke nalaze u fazi cvetanja, dok druge na sebi imaju samo pupoljke. Na korenovima paprike koje je među prvima zasadio je počeo polako da skida suvišne čepke koje su najbliže zemlji kako bi rod paprike koji će se naći iznad njih imao hrane u izobilju.
Dok to radi on sa svih strana razgleda svaku zasađenu biljku, srećan što veoma dobro napreduju. Ovo ne treba da čudi s obzirom da je zemlju dobro pripremio pre sadnje.
– Zemlju u plastenicima najpre dobro isfrezujem. Stavim i manje količine veštačkog đubriva. Vodim računa da ne preteram u tome i ne dođem u situaciju da paprika naglo izraste i ostanem bez roda – ističe Miloš.
Ručno okopava papriku
Da bi paprika mogla nesmetano da raste on je sa svojom porodicom ručno okopava. U tome kao i obavljanju svih ostalih poslova na imanju svojski im pomažu njegovi otac, majka, stric i brat, ali i njegovo troje dece, koji iako mali znaju svoja zaduženja na gazdinstvu. Ne dozvoljava da im u bilo kom trenutku zafali i voda koju sprovodi preko sistema kap po kap, a kada to zatreba i zaštita od biljnih bolesti.
Celokupne količine proizvedene paprike proda na jesen svojim mušterijama na kućnoj adresi, ali i obližnjoj pijaci. Kaže da je zadovoljan prošlogodišnjim prinosom i da se nada da će i ove godine biti tako.
– Prošle godine smo imali papriku zasađenu i na otvorenom. Međutim, nismo stigli da je oberemo zbog snega koji je veoma rano pao – kaže Miloš.
Zbog ovakvih nepredviđenih situacija on ubuduće namerava da se zadrži samo na proizvodnji paprike u plastenicima. Neće povećavati njihov broj jer ono što proizvede može da proda.
Tekst i foto: Gordana Nastić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
