Piše: Svetlana Mujanović
Uvreme naših baka, kada se rasad nije prodavao na pijacama ili preko interneta, baštovanke su se snalazile i razmenjivale metode proizvodnje kvalitetnog rasada. Jedan od oprobanih recepata, koji i danas živi, jeste dobijanje rasada iz zaperaka. Ovako ne može da se proizvede rasad svih biljnih vrsta, ali mogu paradajz, bosiljak, peršun, korijander, menta, majčina dušica, timijan, mirođija. Zadržaćemo se na paradajzu, jer se on i danas često tako proizvodi.
Podsetićemo na to da zaperci bočne grane koje izbijaju u pazuhu listova i nisu poželjni, te se moraju redovno zalamati. Gajenje paradajza bez njihovog uklanjanja pretvorilo bi svaku biljku u žbun pun sitnih listova i plodova, u kojem je slaba provetrenost, pa se stvaraju idealni uslovi za razvoj bolesti, prvenstveno plamenjače, a razmnožili bi se i štetni insekti. Zato svi baštovani praktikuju da zaperke uklanjaju. Njih je najbolje uklanjati dok su mladi jer, što su stariji, zalamanje ostavlja veću ranu na stabljici koja predstavlja ulazna vrata za prouzrokovače bolesti. Sakupljeni zaperci mogu se odmah iskoristiti za pripremanje bioloških preparata koji se koriste za zaštitu biljaka, a mogu se osušiti i upotrebiti po potrebi kasnije, a od njih se može dobiti i – nov rasad. Za proizvodnju rasada zaperke valja uklanjati kada porastu 10 do 15 centimetara, jer takvi mogu lako da se ožile. S matične biljke koja je na početku cvetanja, dobro razvijena, tipičnog izgleda za sortu i zdrava, skidaju se makazama. Sa dela grančice – budućeg stabla, makazama se uklanjaju svi listovi, osim nekoliko na vrhu, tako da se smanjuje opasnost od iscrpljivanja buduće biljke transpiracijom.
