Kada se ubere i poslednji plod u voćnjaku, prikupe i sklone u kraj polomljene i suve grane, valja još jednom proći kroz zasad i temeljno pregledati svaku voćku. To se radi da bi se pravovremeno otkrili glodari, ervinija, štitaste vaši…
Naime, obilaskom zasada tokom jeseni i zime, detaljnim pregledom grana i debla, može se jasno oceniti zdravstveno stanje i prezimljujući potencijal određenih prouzrokovača bolesti, kao i izvesnih štetnih insekata i grinja. Takođe u ovom periodu su više nego inače vidljivi tragovi i štete od glodara.
Sprečiti štete od glodara i divljači
Početkom zime, a i kasnije, zbog nedostatka drugih izvora hrane, glodari mogu naneti veće štete, naročito u mladim zasadima voća, maline i kupine. Od štetnih glodara u našim voćnjacima najčešće se sreću voluharice kao i poljski i šumski miš. Oni se hrane na korenu voćaka, pa ga tako oštećuju, a sa druge strane, u slučaju kada se prenamnože, prave gust sistem hodnika i rupa u zemlji i tako suše voćke.
Povećanje brojnosti ovih glodara podstiče pogrešno đubrenje stajnjakom u jesen kada se, umesto da se zaore, on ostavlja na gomilicama, na površini, kao i jaka zakorovljenost zasada tokom jeseni. Da bi se brzo i efikasno sprečile štete, preporučuje se primena gotovih mamaka kao što su Cinkfosfid mamak ili Cinkosan u dozi od 5 do 10 grama mamka po aktivnoj rupi, posle čega se otvori zagrću zemljom i zatvaraju.
Za nesreću, miševi nisu jedine štetočine koje zimi mogu da vršljaju kroz voćnjak. Tu je i razna divljač. Štete mogu da pričine zec i srna koji, u nedostatku druge hrane, ulaze u voćnjake i gule koru sa stabla, ramenih grana. Najveće štete koje ovom prilikom mogu nastati su oštećenja u zoni korenovog vrata ispod okalemljenog mesta, ili prstenasto oštećenje kore, pri čemu se prekidaju sprovodna tkiva i sprečava protok hraniva od korena ka kruni što dovodi do sušenja. Potencijalno su najugroženiji voćni zasadi u blizini šuma, ali preventivno je potrebno obratiti pažnju i na ostale zasade. Najefikasniji su repelenti koji mirisima teraju divljač.
Za odbijanje zeca preporučuje se Kunilent R-12 u koncentraciji 5 do 10 % (0,5 l do 1 l na 10 l vode). Koristi se tako što se rastvorom premazuju stabala i ramene grane, jer nekad zbog visokog snega, zec može da dopre i do viših delova voćaka. Na taj način zaštita je obezbeđena za period od 50 dana (0,5 l na 10 l vode), odnosno 80 dana (1 l na 10 l vode). Posle isteka ovog perioda voćke bi trebalo ponovo premazati, jer štete koje mogu nastati su mnogo veće od vrednosti ovog tretiranja.
Bakar kao preventiva
U redovnu zaštitu potrebno je uvrstiti primenu fungicida na bazi bakar sulfata (plavi kamen) za jesenje prskanje ili bakar hidroksida s’ proleća u fazi zelenih buketića. Kao preventivnu meru moguće je, u zasadima gde se ova bolest nije pojavila, voćke tretirati sredstvima na bazi bakra tokom vegetacije u nižim dozama 0,05 %, (Funguran, Kuproksat, Nordoks) kao i obavezno “plavo prskanje” na kraju vegetacije u toku opadanja listova i na proleće.
Piše: Dipl. inž. Milenko Gavrilović,
PSS služba u Užicu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
