Rodnost je jedna od najvažnijih karakteristika sorti vinove loze. Upoređivanje sorti u ovom pogledu moguće je samo u istim uslovima i u istoj godini. Za postizanje što većih i svake godine približno podjednakih prinosa grožđa dobrog kvaliteta korisno je poznavati procese obrazovanja generativnih organa vinove loze i faktora koji na njih utiču. Na taj način mogu se stvoriti povoljniji uslovi za formiranje većeg broja rodnih okaca na lastarima, odnosno cvetnih začetaka u njihovim pupoljcima, što predstavlja prvi preduslov za postizanje visokih prinosa.
Stvaranje začetaka cvasti i njihovo diferenciranje zavise od sorte, klimatskih uslova, uslova ishrane, agrotehničkih mera, lozne podloge, oblika čokota itd. Kilmatski uslovi, uglavnom toplota, svetlost i vlaga neophodni su za fotosintezu. Oni se menjaju zavisno od geografske širine, nadmorske visine, odnosno nisu isti ni u istom mestu svake godine, pa se prema tome stvaraju i više ili manje povoljni uslovi za diferenciranje okaca. U proleće i jesen su obično manje povoljni uslovi nego leti, pa je i formiranje okaca sporije. Povišena fiziološka vlažnost i slabija svetlost u proleće omogućavaju prvenstveno porast lastara, a manje diferenciranje okaca.
Svetlost utiče na tok svih faza vegetacije. U uslovima gde je ona povoljnija razviće vinove loze će se pravilnije odvijati. Brojnim zapažanjima je utvrđena direktna zavisnost plodonošenja vinove loze od stepena osvetljenosti. S obzirom na to da je pri povoljnijoj sunčevoj svetlosti intenzivnija fotosintetska aktivnost listova, bolje je i snabdevanje čokota hranljivim materijama, a samim tim je i uspešnije diferenciranje okaca i formiranje većeg broja začetaka cvasti. Iz tih razloga povećava se i rodnost vinove loze. Kod čokota zasenjenih drvećem, građevinama ili sličnim objektima rodnost je manja. Kada je osvetljenost čokota veoma mala razvijaju se sitni listovi, članci lastara se izdužuju, a lastari postaju tanki i žućkaste boje i na njima se ne razvijaju normalno cvasti i grozdovi, pa ni rodna okca. Izduživanjem članaka lastara čokot teži da svojim delovima dospe do normalne osvetljenosti. U uslovima jake zasenjenosti, naročito u gustom sklopu, lastari zbacuju listove, a ostaju samo oni blizu vrhova do kojih dopire nešto svetlosti.
I pored toga što se smatra da je vinova loza relativno otporna na sušu i da je bolje podnosi zahvaljujući dubokom prodiranju korena u zemljište, ne treba zapostaviti činjenicu da u uslovima povoljne vlažnosti zemljišta i vazduha daje bolje rezultate. Često se navodi da je u savremenom vinogradarstvu obezbeđenje dovoljne vlažnosti je jedan od preduslova za visoke i stabilne prinose. Stručnjaci koji su ispitivali uticaj navodnjavanja na vinovu lozu konstatovali su povećanje prinosa. U godini kada je ova mera primenjena povećanje prinosa je postignuto uglavnom povećanjem krupnoće bobica i grozdova. Takođe, rod je bio veći i naredne godine, jer su stvoreni povoljniji uslovi za formiranje većeg broja začetaka cvasti u pupoljcima.
Prema navodima u literaturi, velika vlažnost vazduha nepovoljno utiče na stvaranje rodnih okaca, dok suvlji vazduh sa umerenom vlažnošću zemljišta povećava koncentraciju ugljenih hidrata u ćelijama, a time i rodnost okaca. Zbog toga je navodnjavanje vinograda u suvim krajevima veoma značajno za povećanje prinosa. Korisno je ne samo za tekuću, nego i za narednu godinu, jer utiče na bolje formiranje i diferenciranje okaca.
Stvaranje začetaka cvasti u pupoljcima i stepen njihove diferenijacije zavise i od intenziteta porasta lastara. U povoljnim uslovima sredine normalan porast lastara i broj rodnih pupoljaka, kao i broj i veličina cvasti u pupoljcima su u pozitivnoj korelaciji. Ovaj odnos postaje negativan u uslovima kada je u vreme formiranja i diferenciranja okaca porast lastara suviše intenzivan i veoma spor.
Porast lastara i plodonošenje moguće je regulisati agrotehničkim merama. To su zelena rezidba, đubrenje, navodnjavanje, obrada zemljišta itd. Tako, na primer, odstranjivanje nerodnih i nepotrebnih lastara sa čokota, zatim njihovo prekraćivanje u toku vegetacije imaju za cilj da se hrana za porast lastara iskoristi za formiranje i diferenciranje okaca. Korisno je i prihranjivanje vinograda pre i posle cvetanja.
Na formiranje roda utiču lozne podloge, ali i oblici čokota. Prema navodima stručnjaka, zapaženo je da oblici čokota sa visokim stablom imaju veći broj cvasti u pupoljcima nego oni sa niskim stablom. Ovo se tumači većom količinom rezervnih hranljivih materija u čokotima sa visokim stablom i boljim uslovima za koordiniranje porasta lastara i plodonošenje.
Zaperci takođe pozitivno utiču na formiranje zimskih okaca i stvaranje začetaka cvasti u njihovim pupoljcima. Neka ispitivanja su pokazala da je bila veća rodnost zimskih okaca kada su na glavnim lastarima bili zaperci. Dobri rezultati su postignuti i onda kada su zaperci prekraćivani uz ostavljanje četiri do pet listova.
Stručnjaci navode da su zaperci tzv. lastari drugog reda, korisni za čokot. Njihovi listovi su mlađi i imaju veću fotosintetsku aktivnost od starih listova na osnovnim lastarima. Zbog toga se smatra da stvaraju veće količine organske materije i doprinose boljoj diferencijaciji i rodnosti zimskih okaca, ishrani grozdova i većem sadržaju šećera u grožđanom soku. Značaj im je naročito velik u drugoj polovini vegetacionog perioda. Od sredine leta, fotosintetska aktivnost njihovih listova je znatno veća nego aktivnost donjih i srednjih listova na glavnim lastarima. U godinama sa pojavom nepogoda značaj zaperaka raste, jer se oni koriste za obnovu vegetativnog i rodnog potencijala čokota oštećenih mrazom, gradom i dr.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
