U našim uslovima borovnica sazreva od kraja juna do sredine avgusta, a u višim predelima – do početka septembra. Vreme sazrevanja zavisi od genetskih osobina sorte, klimatskih uslova, nadmorske visine, ekspozicije terena, primenjene agrotehnike, stanja zasada…
Jedna od karakteristika ove voćne vrste je da plodonosi u grozdovima i da nema ujednačeno vreme dozrevanja. Zbog toga se obično bere četiri do pet puta u intervalima od pet do sedam dana. Tom prilikom se biraju samo zreli plodovi plave boje, pošto su crvenkasti – poluzreli i kiseli.
Borovnice namenjene za svežu potrošnju u toku berbe se pakuju u male plastične ili kartonske posude, a one u kartonske kutije i otvorene letvarice, u kojima se transportuju do tržišta. Treba nastojati da se odvoje plodovi po krupnoći u više klasa i da ne dođe do oštećenja pepeljka.
Prilikom pakovanja uklanja se lišće i nezreli – crvenkasti plodovi.
U pogledu čuvanja, borovnica ima značajne prednosti u odnosu na druge jagodaste voćne vrste. Ako se plodovi oberu neposredno pre pune zrelosti, duže će ostati u svežem stanju u odnosu na prezrele i one koji se oberu u punoj zrelosti. Period do koga plodovi zadržavaju svežinu zavisi od temperature i relativne vlažnosti vazduha u prostoriji za čuvanje. Prema navodima stručnjaka, za kratkotrajno čuvanje (jedan do tri dana) dovoljna je temperatura od 12 do 15 Celzijusovih stepeni. Međutim, ako je razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature veća od 10 stepeni, plodovi postaju vlažni i manje čvrsti. U takvim uslovima bolje je da se lageruju u drvenoj u odnosu na plastičnu ambalažu.
Za čuvanje plodova u periodu od tri do četiri nedelje preporučuje se temperatura od dva do četiri Celzijusova stepena, ali ne niža od dva stepena, jer može doći do propadanja plodova. Za ovu namenu koriste se hladnjače.
Specijalne hladnjače sa kontrolisanom atmosferom potrebne su za duže (tri do četiri meseca) čuvanje plodova u svežem stanju. U takvim uslovima, uz tačno određene odnose sadržaja kiseonika i ugljen-dioksida, može se skoro zaustaviti process dozrevanja ploda.
Stručnjaci ističu da je u klimatizovanim uslovima u hladnjači potrebno plodove brzo ohladiti do temperature od blizu nula stepeni. Potom se palete sa gajbicama, odnosno plodovima uvijaju u plastiku i skladište u hladnu komoru u kojoj se održava temperature od minus jedan do nula Celzijusovih stepeni i relativna vlažnost vazduha od 85 procenata, uz slab protok vazduha, a sve radi smanjenja dehidratacije. Viša temperatura i niža relativna vlažnost vazduha negativno se odražavaju na dužinu čuvanja plodova u svežem stanju.
S. Malinović
Dobro jutro broj 543 – Jul 2017.
