Da bi se dobio što veći prinos kupusa neophodno je parcelu valjano pripremiti i nađubriti, jer ovo povrće voli bogata zemljišta. Kao drugi usev gaji se posle strnina ili ranog povrća, i čim se njiva oslobodi, posle obrade valja uneti mineralna đubriva. Za kupus se biraju parcele na kojima postoji mogućnost da se usev navodnjava. Za projektovani prinos od 125 tona po hektaru treba obezbediti 625 kilograma azota, 188 fosfora i 650 kg kalijuma. Trećina azota i po dve trećine fosfora i kalijuma unose se pred obradu, a s ostatkom se usev prihranjuje pred navodnjavanje.
Kasni kupus se rasađuje kada rasad ima pet-šest dobro razvijenih pravih listova. Biljke se, dan pre čupanja, obilno zaliju, a sutradan prvo potkopaju i podignu lopatom, zajedno sa zemljom na korenu. Zatim se sve pregledaju, počupaju kržljave i netipične, sve slože u gajbe sa pokvašenom slamom, i sutradan tako odnesu do parcele i rasađuju.
Sade se dublje nogo što su bile u leji, obično do kotiledona. Zemlja oko žila se dobro sabije da se istisne vazduh. Rasađuje se na rastojanje 50–60 cm u redu i 60–70 cm između redova, a to određuje oruđe za međurednu obradu. Optimalni rok za rasađivanje kasnog kupusa je od 20. juna do 20. jula. Već dan-dva posle rasađivanja koren počinje da se obnavlja i taj proces traje petnaestak dana. Iako sve biljke nisu dobro ukorenjene parcele se moraju zaliti: prvi put već posle rasađivanja i tri-pet dana kasnije.
Da bi se sprečila pojava korova i pokorice u toku vegetacije zemljište valja češće međuredno plitko obrađivati i okopavati, sve dok se ne sklope redovi.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
