Sasa ili šumarica (Anemone) je rod od preko 120 vrsta cvetnica, višegodišnjih biljaka iz porodice ljutića, koji rastu na Mediteranu, u maloj Aziji, južnoj Evropi i Kini. Stari Rimljani su od nje pripremali lek za groznicu, a Indijanci za ubodne rane. Raste u mnogim zemljama i zato postoje različita verovanja o njenom poreklu.
U narodnoj medicini se upotrebljava nadzemni deo, a bere se od aprila do juna, dok cveta.
Naučno je dokazano da biljka ima umirujuće dejstvo, a koristi se i za ublažavanje bolova. Danas se u alternativnoj medicini najviše koriste žuta šumarica i velika sasa. One poboljšavaju cirkulaciju i leče razne upale. Od cvetova se pravi tinktura. Velika sasa je korisna za nervni sistem, deluje smirujuće, „tera“ stres i štiti nerve. Pozitivno deluje na autonomni nervni sistem i pomaže pravilnom funkcionisanju unutrašnjih organa.
Pomaže i kod upala disajnih puteva, velikog kašlja, bolesti kod starih ljudi, ublažava grčeva žučnih puteva, creva i stomaka. Koristi se još i kod reume, gihta, upala vena, hladnih ruku i nogu.
Naša narodna medicina preporučuje hladan napitak od velike sase, koji se priprema tako što se dve kašičice sitno izmrvljene biljke preliju s 300 ml hladne vode i ostavi da odstoji jedan dan. Proceđeni napitak se pije u malim gutljajima tokom jednog ili dva dana.
Napitak se može pripremiti i po drugom receptu. Jedna supena kašika suve herbe velike sase prelije se s 500 ml vrele vode i ostavi da odstoji 10 minuta. Od proceđenog napitka pije se po jedna čaša tri puta dnevno pre jela. Pošto je utvrđeno da su neke vrste sase kao sveže otrovne, a da se otrov gubi kada se herba osuši, njene lekovite benefite treba koristiti samo uz konsultaciju s lekarom. Nikako ne bi smele da je koriste trudnice i osobe koje imaju probleme s crevima, želucem i bubrezima.
Piše: Svetlana Mujanović
