Nova setva, novi problemi za ratare. Mnogi su zbog finansijskih gubitaka od prethodne žetve morali da seju „tavansko zrno“, što nikako neće doprineti boljoj situaciji u narednoj godini. Zašto je nedeklarisano zrno lošije za proizvodnju pšenice, i kakve se razlike mogu primetiti već tokom nicanja prva tri lista, za Dobro jutro je pričao agronom Goran Milankov iz firme Nikša Agrar.

– Nepovoljni uslovi za obradu i pripremu zemljišta za setvu tokom perioda VI-IX sa izrazito malom količina padavina na pojedinim lokalitetima severa Vojvodine uslovile su izostanak osnovne obrade, te se setva uglavnom izvodila na tarinjanje i gruberisanje, a u poslednjim momentima ni ove operacije nisu mogle da se obave – ipak, ono što je posejano sada se nalazi u fazi dva do tri lista i trebalo bi dobro da podnese period nižih temperatura.

– Padavine koje su pale tokom oktobra i novembra, uticale su na klijanje i nicanje pšenice, koja se sada nalazi u fazi dva do tri lista i uglavnom je u fazi kada je pripremljena da izdrži period nižih temperatura. Pšenica koja je posejana tokom novembra ,u zavisnosti od momenta setve, nalazi se u fazi nicanja jednog do dva lista, i poželjno bi bilo da dođe do faze tri lista kako bi bila pripremljena da izdrži niske temperature – objasnio je Milankov, dodajući da trenutno nije potrebno tretiranje fungicidima i insekticidima.

– Za sada se ne preporučuje tretiranje pšenice fungicidima i insekticidima, a jedino su pšenice iz prvih rokova setve bile tretirane protiv vašiju i cikada. Što se tiče upotrebe nekontrolisanog semena, poznatog u praksi kao  „seme sa tavana“, to je rizična praksa koju koriste poljoprivredni proizvođači iz sopstvene proizvodnje. Ovo seme je lošijeg kvaliteta, slabijeg nicanja, manje klijavosti, što dovodi do smanjenja prinosa i kvaliteta jer nije odrađena dorada; nije tretirano fungicidima i isekticidima, te zbog toga to seme nema garantovanu čistoću i klijavost – rekao je agronom.

Glavni rizici ovakve setve:

• Niža klijavost
• Primese
• Veće prisustvo bolesti i napada štetočina
• Smanjen prinos

– Proizvođači se, ipak, odlučuju na setvu ovakvog semena zbog niske otkupne cene pšenice, visoke cene deklarisanog semena i ostalih repromaterijala u proizvodnji pšenice – a kako izgleda seme „sa tavana“ u praksi Milankov je objasnio.

– Trenutno jedina razlika koja bi se mogla uočiti ako je pšenica posejana u istom roku da je deklarisana za nijansu viša i da ima razvijen treći list, dok kod nedeklarisane nije razvijen potpuno. Pšenica iz prvih rokova setve je bila tretirana protiv insekata, čak i deklarisana koja nije tretirana insekticidom, je bila jače napadnuta u odnosu na netretiranu, a da ne govorimo o pšenici sa tavana. Prave razlike bi trebale da se vide početkom proleća s porastom temperatura i padavina – zaključio je Goran Milankov.

Tekst: Zorica Dragojević