Prolećna setva se ove godine u Srbiji obavlja u najtežim uslovima i najskuplja je do sada, subvencije zbog uvođenja digitalizacije kasne pa poljoprivrednici štede na semenu, jer koriste nedeklarisano, na đubrivu i sredstvima zaštite
Predstavnik Udruženja ”Pančevački ratari“ Jovan Negovan izjavio je za Betu da je setva kukuruza i ostalih kultura skuplja oko 40 odsto u odnosu na prošlu godinu. ”Sejali smo uglavnom staro seme koje smo nekad držali za rezervu. Upotreba veštačkog đubriva je korišćena poput začina. Otaljali smo ovu setvu u nevreme jer je optimalni rok od 5. do 25. aprila prošao“, rekao je Negovan.
Neki poljoprivrednici, kako je rekao, ”još nisu posejali, a možda i neće jer će, po svemu sudeći, jeftinije proći i odmoriti svoje zemljište za bolje dane“, pošto su žitarice pojeftinile do 40 odsto.
Uvođenje e-agrara u sred prolećnih radova napravilo je, prema njegovim rečima, opštu pometnju, pa su zakasnili državni podsticaji za prolećnu setvu. ”U Srbiji je opšti haos, dok u zemljama članica EU podsticaji idu normalno od 300 do 600 evra po hektaru, kod nas su 9.000 dinara, ni 80 evra. U uslovima otvorenih granica prema tim zemljama konkuretnost poljoprivrede Srbije je pala na nulu, pa nije konkurentna čak ni zemljama koje ratuju i svoje proizvode prodaju ispod cene koštanja“, rekao je Negovan.
Predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić rekao je da je setva kukuruza u Vojvodini pri kraju i da vreme nije dozvolilo da se poštuju rokovi. Setva pšenice, kako je rekao, koštala je oko 180.000 dinara po hektaru, kukuruza oko 170.000, a suncokreta od 150.000 do 160.000 dinara.
”Ako pšenica, koju je ove godine zahvatila retka bolest, žuta rđa i rodi pet tona po hektaru, a cena ostane 20 dinara po kilogramu, ‘zaradićemo’ 100.000, a uložili smo 180.000 dinara“, rekao je Jakšić.
Dodao je da su poljoprivrednici ove godine štedeli na svemu u setvi da bi smanjili troškove, kilogram mineralnog đubriva urea u januaru, kada se nabavljalo za prvu prihranu pšenice, koštalo je 100 dinara, a pre dve godine manje od 40 dinara.
Troškove je, kako je rekao, delom smanjilo pojeftinjenje mineralnog đubriva KAN i AN za drugu prihranu pšenice, pa je sa oko 100 din/kg cena pala na oko 50 dinara.
On je dodao da ni sam nije dobio novac za subvencije, iako se preko e-agrara prijavio prvog dana, kada je bio na 50.000 mestu i da je u južnom Banatu retko ko dobio taj novac.
Beta
