U prvi mah sam pomislila da je vodnjika, na drugi vidim sirće od šumskog voća. Istog onog koje ide i u vodnjiku, a ipak drugačije je. Razliku u procesu pravljenja mi je objasio proizvođač Konatarević.
– Prvi deo je da se skupe sirovine, šipurak, divlja jabuka, mušmula, glog, dren i trnjina. To se stavi da fermentiše sa medom i ta procedura traje mesec ipo dana u zavisnosti od spoljne temperature. Zatim ga cedimo i kad prođe osnovna fermentacija iz pića u sirće prođe još nekoliko meseci kada se dobije finalni proizvod. Fermentacija je u plastičnim bačvama, za sada – kaže proizvođač, i na konstataciju da su namirnice slične kao za vodnjiku, objašnjava:
– Slična je procedura i namirnice su slične kao i kod vodnjike, samo vodnjika je alkoholno piće i proces se zaustavlja kod alhokolne fermentacije, a ovo se produžava. U vodnjiku ide mnogo vode, a ovde mnogo više voća i manje vode. Koliko će se sirćeta dobiti zavisi, treba dosta sirovine koje hvala bogu kod nas ima – ono što je spedifičnost ovog sirćeta je da nikada neće imati isti ukus. On zavisi od sezone i koliko koga voća ima.
– Ove godine nije bilo drena, malo je izmrzao i bila je suša, pa je ove godine manje rodio i manje ga je bilo u sirćetu. Zanimljivost je što nikad ne znaš kakav će ukus biti, trenutno u ovom koji imam i koje sam ranije pravio baš preovladava dren – rekao je Konatarević.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
