Kad kuhinje zamirišu na patišpanje, cimet, kokosovo brašno, karamel i vanilu, zna se da je počela sezona slava. Sada se širom Srbije mesi na stotine hiljada, možda i milioni sitnih kolača koji će gostima i domaćinima doneti veliko uživanje na kraju bogatog slavskog ručka.
Sitni slavski kolači ređaju se na tacnama po rasporedu koje utvrđuje lično domaćica. Bombice, trouglići, čoko kocke, oblande sa bar nekoliko vrsta punjenja, korpice sa punjenjem od bele ili crne čokolade na čijem dnu su kivi, banane ili borovnice, ređaju se gotovo geometrijski pravilno.
Novi i stari sastojci
Danas se koristi nebrojeno sastojaka za pripremu. Dodaju se pomorandža, pistaći, indijski ili pekam orasi. A kako su i od čega u prošlosti pravljeni slavski kolačići, kada su namirnice bile oskudne ili nedostupne, a često i skupe?
Za posnu slavu pravila se jabučara ili bundevara. Lepo se iseče na kvadrate ili rombove, pa se bogato pospe šećerom. Ko je imao prah šećer, to je još lepše izgledalo. A ponekad su se dodavali i orasi u pite. I to je bio slatkiš na kraju ručka. Ako je slava mrsna, mesio se običan, masni patišpanj u koji se dodavalo po neko jezgro oraha. Tako je bilo u dalekoj prošlosti. Svako je pravio kolače od onoga što ima. Nije bilo maslaca i čokolade u izobilju, čak je i šećer bio skup – kaže Milunka Gojković iz okoline Kragujevca, koja pamti nekadašnje slavske trpeze.
Jaja su, kaže ona, skupljali baš za tu namenu, pa tih dana oko krsne slave nisu smela da se troše za druge stvari. Orasi su oskudno rađali, te su se i oni čuvali kao oči u glavi. Posle rata počele su da se prave baklave i tulumbe. Ovi slavski slatkiši bili su izdašni, pa ko je imao veći broj gostiju, obavezno je to spremao. U nekim krajevima štrudle su se služile umesto današnjih sitnih kolača.
Titulu nose vanilice
Bilo je lokuma, vanilica, brdarica i tatlija. Pravili su se od jednostavnih sastojaka, masti, brašna, šećera. Šta je ko imao. Retki su imali muškatni oraščić, cimet ili karanfilić da dodaju kako bi kolačići zamirisali. Danas te kolače jednostavnog ukusa više niko ne sprema, jer ima mnogo drugačijih namirnica na raspolaganju. Nije bilo ni preteranog ukrašavanja kolača kao danas, nego su bili, da kažem, obični. Pravio se tanak patišpanj od nekoliko jaja, pa se premaže džemom i dobijao se rolat – dodaje ona.
Sitni slavski kolači pravili su se isključivo u kući. Od jedne vrste testa ponekad su se pravili različiti oblici, a glavna odlika većine je bila da što su duže stajali, bili su ukusniji. Sredinom prošlog veka bio je popularan recept za kokos štanglice. Čokolada je tada bila dostupnija, marcipan je postao popularan. Kroz generacije, oblik i ukus sitnih slavskih kolača se menjao i pokazivao umešnost domaćica da pokažu stepen gostoprimstva. Tako su se menjale i gastronomske navike.
Najpoznatiji slavski kolači su nesumljivo vanilice. I ne samo to, one su 2015. godine proglašene za najbolji sitni kolač na svetu, a titulu je dodelio „Food52“, poznati kulinarski sajt koji prati razvoj i kvalitet slatkiša na globalnom nivou. Vanilice kod nas imaju dugu istoriju, jer su ih mnogobrojne generacije pravile od jednostavnih sastojaka. Bile su i ostale simbol slavske slatke trpeze. Danas je recept neznatno modifikovan, ali je suština vanilice ostala ista – krho testo sa džemom od šljiva ili kajsija nestajalo je u jednom zalogaju.
Mrsne vanilice
Sastojci:
- 200 g masti ili 250 g margarina,
- 200 g šećera,
- 2 kesice vanilin šećera,
- 3 žumanca,
- kesica praška za pecivo,
- 5 kašika mleka.
Mikserom umutiti maslac ili mast sa šećerom, vanilom i žumancima. Dodati malo brašna, prašak za pecivo i mleko, mutiti, a potom postepeno dodavati brašno i zamesiti glatko testo. Razvući testo i modlama vaditi vanilice. Peku se na 180 stepeni oko 15 minuta. Kada se prohlade spajati džemom ili marmeladom i uvaljati u prah šećer.
Posne vanilice
Sastojci:
- 100 g šećera,
- 2 kesice vanilin šećera,
- 250 g posnog margarina,
- 600 g brašna,
- 4 kašike vode,
- malo limunovog soka,
Priprema se od sastojaka na isti način kao i mrsne vanilice.
Tekst i foto: Biljana Nenković
