IVANjDAN I NJEGOVE VATRE I MAGIJE
Nema letnjeg praznika za vreme kojeg se više veruje u moć prirode, magije, sunčeve snage, lekovitih trava, vode i vatre. Nema ni lepšeg dana u godini kada su mladi obučeni u belo, kad su ljudi, kuće i kapije okićeni cvećem i biljem, sa verom da se nebo te noći otvara, a želje ispunjavaju. I ne postoji još neki dan u kome, kako se veruje, sunce tri puta zastane na horizontu, pre nego što zađe za brda.
Ivanjdan je praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja. Obeležava se 7. jula kao veliki narodni i crkveni praznik. Verujući svet Svetog Jovana Krstitelja poštuje kao preteču Hrista kojeg je krstio u reci Jordan. Veliki je zaštitnik porodice, zdravlja i kuće. Običaji vezani za ovaj praznik počinju uoči samog Ivanjdana i traju sve do zalaska sunca na sam dan praznika.
Dan kad sunce najjače sija
U mnogim krajevima Srbije noć uoči Ivanjdana pale se vatre. Oko njih se okupljaju svi, a mladi igraju, pevaju i preskaču ivanjdanske vatre, sa verom da će se pročistiti i da će ih plamen sačuvati od bolesti i zlih sila. U nekim krajevima veruju da, što mladići više skoče, žita će biti više. Veruje se da je na Ivanjdan leto na svom vrhuncu.
– Kad se zapali vatra, momci i devojke su uzvikivali – gori, Ivane! A dok su igrali kolo oko nje, pevali su – Ja posej’o lan, baš na Ivanjdan – kazuje Borivoje Radić, etnolog iz Kragujevca.
Devojke su bile okićene venčićima od ivanjskog cveća, u kome je preovladavala jovanova trava. Negde postoji verovanje da se ne valja kupati u vodi na ovaj dan, zbog straha od utapanja, a u pojedinim mestima žene su se kupale u rekama, kako bi voda odnela uroke i bolesti.
– Paljenje vatri na ovaj letnji dan odgovara zimskom paljenju badnjaka i običaji pripadaju predhrišćanskom periodu slovenskih naroda. Tada je kult ratara bio dominantan. Nalagao je da se proslavi početak žetve i dan kad sunce najjače sija. Zbog duge obdanice, verovalo se da sunce tri puta zastane i zatreperi do sumraka. Praznik je ostao u narodu kao snažan podsetnik na duboku povezanost sa prirodnim ciklusima i veru u duhovnog zaštitnika – ističe Radić.
Magija ivanjskog cveća
Ivanjsko cveće bralo se noć uoči Ivanjdana, jer se verovalo da tada ima najjaču, ne samo lekovitu, već i magijsku moć. Bilje se sušilo i od njega su se pravili melemi i kuvani čajevi tokom cele naredne godine. Od jovanove trave, koja se prepoznaje po žutim cvetićima i igličastim listovima, kuva se čaj protiv bubrežnih i kožnih oboljenja. Posebno su se brali pelin i gospina trava.
Najlepši deo praznika su devojke koje pletu venčiće od lekovitog bilja. Stavljaju ih na prozore, verujući da će im doneti ljubav i zdravlje. Pod jastuke stavljaju i određene travke, u nadi da će im se u snu prikazati budući muž. Tako je ovaj praznik postao dan ljubavnog proročanstva i nade.
Postoji predanje da se na Ivanjdan otvaraju nebesa i da će se svaka dobronamerna želja ispuniti. Ovo je dan kada se oprašta drugima, kada se ne ulazi u svađe i kada su najvažnije dobre misli. U gružanskom kraju je običaj da se na Ivanjdan poseje malo žita u neku posudu. Devojke su čekale Petrovdan da nikne. Ako su klice prstenastog oblika, to je znak da ih na jesen čeka udaja. U Pomoravlju veruju da uoči ivanjdanske noći valja hvatati svice po polju i nositi ih kući da osvetle dom. U Timočkoj krajini u svanuće se odlazilo na livadu i zbog zdravlja se zarivala glava u rosnu travu.
Pola travke „tera“ bolesti
U pojedinim delovima, naročito u Istočnoj Srbiji, postoji predanje da su ivanjdansko cveće najviše brale vračare i seoske žene koje su bile vične bajanju. Pravilo je nalagalo da se ubere 77 celih travki i još jedna do pola. Ta polovina travke imala je u bajalicama ulogu da otera nepoznatu ili nejasnu bolest, ako je ima.
Piše: Biljana Nenković
