Šljiva je ljudska hrana i lek još iz doba sojenica, a naše nacionalno voće od davnina. Nutricionisti je vide na vrhu liste od 24 voćne vrste sa najjačim antioksidantskim delovanjem i savetuju da se ne propušta sezona sveže šljive, kao i da se konzumira sušena i prerađena.
To plavo zlato, po kojem smo prošlih vekova bili prepoznatljivi u svetu, i danas je sa preko 50% dominantno u voćnjacima Srbije, iako nema nekadašnji privredni značaj. Kako je propadalo srpsko selo, tako je polako nestajala i naša tradicio nalna šljiva požegača, u Vojvodini se zove mađarka.
Sa američkom sortom stenli uvezli smo i šarku, pravu pošast koja je gotovo sasvim iskorenila požegaču, idealnu za sve namene, pogotovo za sušenje, pekmez, kompote, rakiju. Tako je sada vodeća sorta za sušenje stenli.
Kada se proizvodi na većim nadmorskim visinama, recimo u okolini Blaca, Brusa, Osečine, Užica, nakupi ma lo više šećera i nije loša za preradu, ali nikada se ne može porediti sa požegačom. Šljiva je, inače, najrasprostranjenija voćna vrsta u okolini Valjeva, Šapca, Osečine, Arilja, Kosjerića i Čačka. Razlog je tradicija, ali pre svega povoljni klimatski i zemljišni uslovi. Za podizanje zasada, naime, vrlo je važan agroekološki faktor.
Šljiva, zasađena u ravnici, nikada ne može biti tako kvalitetna kao ona na većoj nadmorskoj visini. Struka i nauka preporučuju, pogotovo kad je reč o komercijalnim zasadima, da to bude pre svega Šumadijski, Južnomoravski ili Zapadnomoravski region.
U poslednjih pet godina prosečno je proizvedeno oko 474,7 hiljada tona, najmanja proizvodnja je bila 2002 197,5 hiljada tona, a najveća 2013 godine 606,6 hiljada tona.
Količina izvezene sveže šljive u poslednje 4 godine iznosi oko 22,75 hiljada tona, a vrednost izvoza se kretala od 7,3 miliona dolara 2018 do 14,4 miliona dolara 2021. Izvoz suve šljive u poslednje 4 godine raste, 2018 godine izvezli smo 3.000 tona, a 2021 5500 tona. Vrednost izvoza suve šljive 2018 godine bila je 6,2 miliona dolara, a 2021 15,4 miliona dolara.
R.D.J.
