Crvena ranka

Spada u najstarije sorte šljive. Nekada je rađala na skoro svakom imanju. Njeni plodovi pretakani su u poznatu šljivovicu. Šljiva ranka je od svih voćnih sorti najviše puta opevana i kao takva svrstava se u najstariju izvornu srpsku tradiciju. Smatra se da je nastala u selu Darosava kod Aranđelovca. Zato je u narodu poznata i kao darosavka, ali i ranovača, šumadinka, crvenjača, drenovka…

U zavisnosti od lokaliteta, sazreva krajem jula ili početkom avgusta. Prepoznaje se po eliptičnim, srednje krupnim, tamnoplavim plodovima prekrivenim voštanom prevlakom ili tzv. pepeljkom. Meso je čvrsto, sočno, slatkonakiselo i ne odvaja se od koštice. Pogodna je i za svežu potrošnju, ali i za druge vidove prerade u domaćinstvu.  

Jedna je od najrodnijih rakijskih sorti. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Crvena ranka se ne može gajiti u jednosortnim zasadima jer ima sterilan polen, pa su joj potrebni oprašivači. Cveta nekoliko dana pre požegače, a kao oprašivači mogu poslužiti ostale rakijske sorte kao što su metlaš, trnovača, crnošljiva…

Petrovača

Sazreva sredinom jula, oko Petrovdana, po čemu je i dobila ime. Ovo je bujna i veoma rodna samooplodna sorta. Prepoznaje se po okruglastoizduženim, tamnoplavim plodovima prekrivenim voštanom prevlakom. Meso je zelenkastožuto, polučvrsto, sočno i slatko. Daje rakiju osrednjeg kvaliteta.

Belošljiva

Predstavlja skup biotipova i varijeteta poreklom od domaće šljive koji se međusobno razlikuju po nizu osobina, a posebno po krupnoći i boji plodova. U zavisnosti od toga, sazreva od krajem jula do kraja avgusta. Neki tipovi belošljive imaju sitnije, a neki krupnije plodove. Kod većine oni su okruglasti, zelenkastožuti ili žuti, prekrivenim pepeljkom. Čvrsto, sočno, slatkonakiselo, zelenkastožuto meso je najčešće sraslo s košticom, a ima i cepača.

Crnošljiva

Najčešća je u okolini Čačka. Poznata je i kao drenovka ili trnošljiva. Razvija bujno drvo koje kasnije počinje da rađa, a kada prorodi, rađa redovno i obilno. Ova sorta se odlikuje tamnoplavim, skoro crnim plodovima, po čemu je i dobila ime. Meso je zelenkasto, slatkonakiselo i suvo. Daje rakiju osrednjeg kvaliteta.

Fruškogorska bela

Ima je uglavnom na padinama Fruške gore. Razvija stablo umerene bujnosti i velike rodnosti. Pripada grupi samooplodnih sorti. Sazreva sredinom avgusta. Plodovi su srednje krupni, jajastog oblika, ćilibarne boje, s crvenilom na sunčanoj strani. Meso je zlatnožuto, čvrsto, sočno i slatko, uglavnom sraslo s košticom.

Ilinjača

Najviše je ima u Pomoravlju. Razvija veoma bujno drvo i, prema navodima pojedinih stručnjaka, živi između 50 i 60 godina. Samooplodna je sorta. Sazreva početkom avgusta. Plodovi su krupni, izduženookrugli sa izraženom brazdom. Crvene su boje s ljubičastom nijansom. Žutozelenkasto meso je sočno, čvrsto, kiseloslatkog ukusa.

Čokešinka

Sporadično se može videti u okolini Čačka. Ima umereno bujno do bujno drvo osrednje rodnosti. Sazreva u drugoj polovini avgusta. Ova sorta razvija tamnoplave plodove prekrivene obilnom voštanom prevlakom. Žutozeleno meso je osrednje sočno i slatkokiselkasto. Cepača je i koristi se za jelo i preradu u rakiju.

R. D. J.