Putujući Slovenijom, od grada do grada, od sela do sela, prošavši je uzduž i popreko, što i nije bilo teško, a vreme je bilo idealno za obilazak, dođosmo i do Ptuja. A Ptuj, stari Ptuj je vekovni grad, najstariji u Sloveniji. Hodajući njegovim ulicama kao da hodate istorijom, svaka kocka, svaka kuća, svaka ograda, crep, sve je rustično, sve je mramorno, a sve se sliva u jedno – na Trg i od Trga. U Ptuju je i potomak najstarije loze na svetu, čiji je koren u Mariboru, tu je i Orfejev spomenik, Minoritski samostan. Tu je i nešto relativno novo, Mlekarska zadruga jedna od najvećih u Sloveniji. I u toj zadruzi, dočekali su nas kao svoje. Nasmejani svi, od direktora do savetodavaca, ukrštali su ruke i osmehe sa našom malom misijom od desetak članova, željnih novih saznanja.
– Dobro došli, drago nam je što ste tu. Ja sam Janko Petrović, direktor Zadruge. Prvo vas moram zamoliti da mi oprostite ako moj srpski nije dobar, nadam se da ćemo se razumeti – i razumeli smo se. Njegov srpski ne da je dobar, nego je bolji od mnogih govornika sa našeg područja.
– Slovenija je zbog reljefa i strukture u osnovi jako prilagođena za proizvodnju mleka. Imamo ukupno 450 hiljada hektara obradivog zemljišta, 300 hiljada hektara livada koje su manje-više za travu i s time za goveda, a imamo samo 150 hiljada hektara ratarskih površina na kojima se proizvode uglavnom kukuruz i žitarice – započeo je priču Janko Petrović direktor Mlekarske zadruge Ptuj.
– Na čelu Mlekarske zadruge sam od 2017. godine i ona je jedan od najvećih organizatora otkupa svežeg mleka u Sloveniji. Moj posao je da pokušam što bolje organizovati i što bolje prodati sve to što mi skupimo od naših farmera – objašnjava Petrović.
– Te 1992. godine 120 farmera, proizvođača mleka, došlo je na ideju da formiraju specijalizovane zadruge. One bi okupljale samo farmere koji se specijalno bave određenom proizvodnjom. Jedna od tih je bila mleko. Od početnih 120 za dve godine je broj narastao na 2500 proizvođača mleka. Mleko se skupljalo po terenu u posudama za mleko, da bi se nosilo u laktofriz u kome se skupljalo sve što se od farmera pokupi i plasiralo dalje – priča direktor.
– Što se tiče samog poslovnog modela Zadruga je vrlo brzo shvatila da ne može da ide sa klasičnim modelom poslovanja, već smo formirali za to vreme jako napredan model. Mi smo u stvari kompletnu logistiku pokušali da napravimo u tranzitu. Sve što su farmeri trebali od stočne krme, gnojiva, zaštitnih sredstava, sve se pokušavalo organizovati u tranzitu, od distributera koji opskrbljuje tržište do farmera, a između je bila zadruga koja je pokrivala finansijski deo i garantovala neku minimalnu razliku cene i time konkurentsku cenu za krajnjeg proizvođača.
– Kao rezultat tog modela su bili izuzetno niski troškovi poslovanja i jer je u našoj zadruzi zaposleno samo šest ljudi, a sve ostalo su spoljni saradnici. Trenutno je kod nas 19 ljudi u transportu sa 12 kamiona, imamo dugoročne ugovore, imamo više njih baš zato da nas niko ne može ucenjivati. Svi kamioni su pod GPS-om, tačno vodimo računa gde voze, koliko voze, koliko su napravili kilometara, znamo tačno koliko su mleka skupili i oni su plaćeni po litru mleka. Cene su različite. Nije ista cena za nekog ko sakuplja mleko po brdima, i napravi 120 km da napuni kamion, i onoga ko je tu u okolini i napuni kamion od pet farmera.
– Mi smo pokrivali preko 500 aktivnih proizvođača mleka u severoističnoj Sloveniji, a otkukpili smo 84,7 miliona litara mleka. U proseku oko 220 hiljada dnevno. Prosečan sadržaj masti u otkupnom mleku je 4,20 odsto, a proteina mleka 3,50 odsto. Imamo više različitih kupaca, trenutno radimo sa sedam njih, imali smo i do deset. Ukupni promet prošle godine nam je bio 49,84 miliona evra. Ove godine idemo prema 90 miliona litara. Zadruga je kroz vreme širila područje rada. Ako smo primarno bili prisutni tu oko Ptuja, Ptujsko-Dravsko polje, raširili smo se i sad je naš teren krajnji istok, pa sve do 50 km od Ljubljane. Što se tiče samih količina prosek je 163 hiljade litara po imanju – a nije zadruga tu samo da otkupi mleko, uvek su na raspolaganju prilikom nabavke hrane, semena za priplod i mehanizacije.
– Odluku prepuštamo samim farmerima, kao zadruga imamo opcije nabavke organizovane preko nas. Time mi postavljamo i neki nivo cena, koje su izuzetno niske. Ako neko nabavlja mimo zadruge znači da je morao dobiti još bolju cenu, što je ok, jer utiče na njegovu profitabilnost proizvodnje mleka. Pošto smo jako fleksibilni što se tiče cena, kod nas se radi sa 1% marže. Kao poslovni model baziramo se na rabatima i superrabatima koje postižemo na kraju sezone. Povezujemo proizvođače i kupce. Mi plaćamo proizvođaču, nama plaća kupac i mi smo garant između njih. Ako naš kupac nije platio mi smo farmeru platili. Tako je i kod nabavke repromaterijala, mi nudimo farmerima da otkupljuju u optimalnim terminima u predsezoni i ne moraju da plate ako nemaju novca. To dajemo na nekoliko rata – rekao je direktor Mlekarske zadruge Ptuj, naglasivši da je ova institucija relativno veliki poslovni subjekat.
– Zadruga je za 2024. godinu postigla profit od 950 hiljada evra, međutim 850 hiljada evra je podelila proizvođačima mleka kroz dodatak cene, zato što nismo skloni ka konačnom profitu, da platimo velike poreze. Nama je interes da pokrijemo sve troškove, napravimo investicije koje treba da napravimo. U tom segmentu nemamo neki veliki cilj, pa smo podeli profit farmerima. Konačno je zadruga imala profit od 65 hiljada evra, što na 50 miliona evra nije ništa. Mi radimo na milion evra godišnje profita – da bi se profit ostvario potrebno je imati i dobru cenu mleka.
– Mi smo u vlasništvu farmera, dogovaramo cenu u odnosu na ono što smo postigli na tržištu. Ako gledamo cene, prosečna cena je 46 evro centi bila na početku, a završili smo sa 54 evrocenti na kraju 2024. godine. To su neke cene koje su u proseku nešto više nego što je prosek u Sloveniji – zaključio je Janko Petrović, direktor Mlekarske zadruge Ptuj.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
Subvencije uglavnom na zemljište
Subvencnije su samo na zemljište. Posebni segment podsticaja je 188 evra po hektaru, s time da u osnovi plaćaš deset posto poreza, i ti dobiješ nešto malo više od 160 evra, nezavisno od kulture na zemljištu. Postoje i drugi podsticaji, vezani za zaštitu okoline i voda, i oni farmeri koji su spremni sve da isprate i odrade mogu dobiti do 450 evra po hektaru. Sve se dokazuje računima i sve se satelitski prati, da li ti stvarno nešto radiš ili ne. Kad poljoprivrednik dođe da traži podsticaj oni satelitski vide da li se i šta na toj parceli nalazi i da li se obrađuje. Osim podsticaja u novcu farmeri plaćaju i nižu cenu goriva. U Sloveniji je to crveno gorivo.
Tržište je otvoreno
– Ne možemo zaštititi tržište, ono je otvoreno. U Sloveniji smo posle dvadeset godina od ulaska u EU izgubili 60 posto slovenačkog tržišta na mlečnim proizvodima. To sad pokrivaju stalne multinacionalke. To što se kod nas preradi pokušavamo da izvezemo, od 600 miliona litara mleka koje se otkupi, 550 je oficijelnog otkupa, oko 370 miliona se preradi, a oko 170 miliona se izvozi kao sirovina u Italiju i Hrvatsku. Pokušavamo da balansiramo između potražnje naših domaćih proizvođača i opskrbe njih i izvoza stranim kupcima koji su naši poslovni partneri – objasnio je Petrović.
Zadrugari – vlasnici
Članovi zadruge su i njeni vlasnici, tj. Akcionari. Zadruge imaju i svoje trgovine, tako da su time zatvorili čitav proces. Od proizvođača u zadrugu, iz zadruge u mlekaru, iz mlekare proizvodi u zadružne prodavnice. Osim zadruga tu je i Komora u kojoj je članstvo obavezno za sve koji imaju više od 167 evra katastarskih prihoda. Oni plaćaju 3,2% KP godišnje, ali ne manje od 8,35% evra (paušal). U Komori ima više od 110 000 fizičkih lica i prosečna članarina je 21 evro godišnje. Usluge Komore su: stručne usluge, Javna poljoprivredna savetodavna služba, Javna služba stručnih zadataka u stočarstvu.
