RAZGLEDNICA SA ZLATARSKOG JEZERA
Put ka crnogorskom primorju ume da bude dug, ali onaj ko na trenutak skrene sa magistrale pre Nove Varoši nagrađen je prizorom koji podseća da finalna destinacija ne mora da bude i jedino odredište na tom putu.
Posle nekoliko krivina, između planina Zlatar i Murtenica, iznenada se otvara prizor smaragdne vode: Zlatarsko jezero, mirno i široko, kao da ga je priroda oduvek planirala, a ne čovek.
Ovo jezero, na koje ćete neumitno nabasati nakon Kokinog Broda, nastalo je sredinom šezdesetih godina kada je reka Uvac pregrađena kako bi se izgradila hidroelektrana. Zemljana brana, visoka oko 83 metra i dugačka više od jednog kilometra, i danas je jedno od najimpozantnijih inženjerskih zdanja u Srbiji. Ipak, zahvaljujući šumama i pitomim obroncima, pejzaž izgleda gotovo netaknut. Površina jezera prostire se na oko sedam kvadratnih kilometara, a dužina zavisi od vodostaja i kreće se između 15 i 23 kilometra. Dubina na pojedinim mestima dostiže i do 70 metara.
U rano jutro, dok sunce tek boji obale, voda poprima tonove starog zelenog stakla. Ako izuzmemo blizinu magistralnog puta, uz koji se i proteže ovaj biser prirode koji je oblikovala ljudska ruka, mir i spokoj koji pruža ambijent Zlatarskog jezera zaista je idealan za onoga koji hoće da omori i oči i uši.
„Dođemo ovde da pobegnemo od gužve, da se nadišemo vazduha i smirimo glavu“, kaže Miloš, planinar iz Beograda koji je sa prijateljima stigao na jednodnevni izlet. „Zlatibor je lep, ali prenatrpan, pa poslednjih godina, kada mi se ukaže prilika, dolazim ovde jer osećam pravi mir.“
Za razliku od Zlatibora, ovde nema žičara, ni velikih hotela, ni vreve. Nekoliko apartmana i vikendica razbacano je uz obalu, a priroda dominira svakim kadrom. Četinari, livade i proplanci šire se ka vrhovima planina, dok se nad jezerom često može videti beloglavi sup iz susednog rezervata Uvac.
Za one koji žele da prirodu sagledaju s površine jezera tu su mnogobrojni čamci i brodići s kojima možete da se provozate Zlatarskim jezerom i uverite se da je s vode još lepši doživljaj jezera nego s kopna. Iako ni pogled s visine nije za potceniti.
Najlepši pogled pruža se sa vidikovca kod vizitorskog centra pored brane ili sa Savine stolice, brda iznad obale, gde vetar donosi miris smole i borovih iglica. Leti su temperature prijatne, čak i u najtoplijem danu, a voda, bistro zelena, mami na kratku vožnju čamcem ili kupanje.
Obala je uglavnom muljevita i nije baš najidealnija za kupanje, ali to lokalcima i onima koji su došli da skvase kupaće gaće ne smeta da zaplivaju u vodi.
Zlatarsko jezero leži na oko 10–15 kilometara od Nove Varoši i praktično je na ruti ka crnogorskoj obali. Zato ga mnogi vozači biraju kao prirodnu stanicu za predah – za prvu jutarnju kafu, brzu šetnju ili samo nekoliko dubokih udisaja planinskog vazduha pre nastavka puta. Ima i onih koji na putu ka moru „uhvate mustru“, pa se u povratku usidre na dan-dva ili makar na nekoliko sati vožnje čamcem po ovom jezeru, trećem po veličini u Srbiji.
Bilo da ste slučajni putnik ka Jadranu ili namerni tragač za mirom, ovo zlatarsko plavetnilo pokazuje da i ljudska ruka može stvoriti pejzaž koji će priroda oberučke prigrliti. Odlazak odavde uvek ostavlja osećaj da ste svratili u predvorje tišine – onaj retki trenutak kad i put i cilj imaju isti smisao.
Tekst/foto/video: Aleksej Buila
