Iako može da se kupi u većini rasadnika, mnogi požele da sami proizvedu sadnicu smokve. I to nije teško. Evo preporuka Stojanke Milosavljević, žene koja je sopstvenim rukama napravila najveći zasad smokava u Srbiji.
Ako ste negde primetili drvo smokve i u njegovim ukusnim plodovima uživali, onda je prvi korak odrađen. Potrebno vam je svega nekoliko lepih mladih grana, iz kojih isečete reznice dužine 20 do 25 cm. Ako nemate priliku da tokom zime (januar ili februar) uzmete granu, prijatelj vam je može poslati poštom.
Reznice treba da budu zdrave, jedre, sveže, ne smeju da budu promrzle, ni da stoje odsečene duže od tri dana. Tako „skrojene“ valja pripremiti za skladištenje, odnosno mirovanje. A to se radi tako što se svaka reznica posebno uvije u rolnicu od jednog lista novinskog papira, koji je prethodno pokvašen i isceđen, stavi u plastičnu kesu, izvuče vazduh i napravi se vakum, i stavi u frižider ako je manja, a ako je veća – u hladnu prostoriju u kojoj se neće smrznuti. Na svakih 15 dana potrebno je menjati hartiju istim postupkom. Važno je da nema vazduha, da kesa dobro zatvara, da ne gubi vlagu. Ukoliko se javi plesan, znači da je hartija suviše vlažna, a temperatura visoka. Kao preventiva, reznice se mogu poprskati fungicidom na bazi ciprodinila. Kroz tri meseca reznice mogu da se sade. U većim rasadnicima se sade u saksije, a u domaćinstvu može direktno u zemlju koja mora biti zdrava. Najbolje je da se prvo iskopa jamić, a da se izvađena zemlja i dno jamića zaliju rastvorom bakarnog fungicida i kroz nekoliko dana smokva posadi.
Ukoliko je vreme lepo, a zemlja nije mokra i promrzla, čim nabavite reznicu možete je odmah pobosti u zemlju, tako što ćete iskopati jamić, dno i izbačenu zemlju zaliti fungicidom na bazi bakra, posaditi reznicu, nagrnuti i s „štapa“ odseći sve listove osim vršnog, a samo stablo zaštititi od zime hartijom ili nekim drugim materijalom koji ćete skinuti tek u proleće.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Vecteezy
