Poslednjih godina, zahvaljujući smokvi, Mediteran se preselio u naše krajeve. Da li zbog toga što se promenila klima, ili zato što su se smokve prilagodile kontinentalnim uslovima, tek, sve više seoskih avlija i prigradskih dvorišta krasi ova voćka s prepoznatljivim, prelepim listovima i mirisnim plodovima. Ako se desi i da preduhitri mraz i u proleće krene „u nevreme“, koren ostaje vitalan i, čim se temperatura usaglasi s kalendarom, i ona potera. Ne postoje leta i jeseni kada i u našim krajevima nema zrelih smokava.
Pretpostavlja se da smokva (Ficus carica) potiče iz Sirije i Palestine. Već u staroj Grčkoj bila je jedna od glavnih namirnica u prehrani, dok su je u Rimu smatrali svetim voćem. Stari Grci veoma su poštovali ovo voće, pa su tako zakonom zabranili izvoz najkvalitetnijih vrsta, a rimska legenda kaže da se vučica, koja je hranila Romula i Rema, odmarala ispod smokvinog drveta. U to vreme već je postojalo 29 vrsta smokve, a danas ih ima šest stotina.
Obilna porcija vlakana i izvor zdravog šećera
Pored toga što je slatka, smokva je i lekovita. Lekoviti su i plod, i list. Za to su znali i naši preci. U narodnoj medicini smokva se koristi protiv zatvora, zubobolje, oteklina, tumora, kašlja, bradavica, upale grla, čireva i gnojnih apscesa, a od listova se priprema čaj. U nekim zemljama se od mlečnog soka mlade smokve pravi posebna vrsta sira, namenjena dojiljama koje su ostale bez mleka.
Uživanje u svežim i suvim smokvama preporučuje se onima koji pate od povišenog holesterola jer ovo voće obiluje vlaknima. Ono sadrži više vlakana od bilo kojeg drugog voća ili povrća, a naročito obiluje pektinom, topivim vlaknom koje može sniziti nivo holesterola u krvi. Samo pet smokava u toku dana osigurava više od 20 posto preporučene dnevne količine vlakana. Smokva je takođe bogat izvor kalcijuma, gvožđa, magnezijuma, vitamina B6 i kalijuma. Sadrži i triptofan, jedinjenje koji podstiče dobar san i pomaže da mozak pravilno iskoristi glukozu, ubrzavajući cirkulaciju. U 100 grama sirove smokve ima 17,5mg magnezijuma, dok ga ista količina suvih plodova sadrži tri puta više. Ovaj mineral igra važnu ulogu u zaštiti organizma od štetnog uticaja stresa i pravi je melem za nervni sistem. One su takođe i dobar izvor kalijuma, minerala koji reguliše krvni pritisak. Tokom sezone prednost bi valjalo dati svežim smokvama, koje sadrže 80 posto vode, i stoga su manje kalorične.
Treba voditi računa o tome da smokve imaju visok sadržaj prirodnog šećera – u suvim smokvama ima preko 50 posto grožđanog šećera. Iako mogu poslužiti kao zdrava zamena za šećer, oni koji pate od povišenog dijabetesa ili žele da smršaju ne bi trebalo da ih jedu u većim količinama. Za njima je ipak korisno posegnuti kod učenja i drugih mentalnih napora jer mozgu osiguravaju lako pristupačne hranljive materije, te tako podstiču koncentraciju i pamćenje. Katkad se na svežim smokvama može videti beli sloj – reč je o parazitnim gljivama koje mogu izazvati glavobolje i bolove u želucu. Stoga takve plodove pre jela valja temeljno oprati u vrućoj i isprati u hladnoj vodi, obrisati, pa tek onda jesti.
