Dunja je voćka koja se već godinama unazad proizvodi u mnogim zemlja Evrope i Bliskog istoka. Nije toliko zahtevna za gajenje ali bolesti kao što su ervinija i bakteriozna plamenjača mogu da unište rod. To je ujedno i jedan od glavnih razloga zbog kog se mnogi naši voćari odlučuju za gajenje nekih drugih voćnih vrsta, zaključio je profesor na Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović.
Naši proizvođači smatraju da je ulaganje u gajenje dunje rizično pre svega zbog bolesti koje mogu da umanje njen rod. Ipak, i za to ima rešenja, potrebno je proizvoditi neke druge sorte dunje umesto onih na koje smo navikli, a koje su otporne na erviniju i bakterioznu plamenjaču i poštovati određene agrotehničke mere, ističe dr Zoran Keserović.
Agrotehničke mere koje bi trebalo sprovoditi prilikom sadnje su:
Rastojanje sadnje za dunju je najčešće 4-5 x 2,5-3 metara, odnosno 660 do 1.000 sadnica po hektaru;
U zasadu je potrebno zastupiti dve ili više sorti zbog boljeg oprašivanja iako je većina novih sorti samoplodna ili delimično samoplodna;
Dovoljno je 5-10 odsto oprašivača dobro raspoređenih u zasadu;
Sadnju bi trebalo obaviti na približno istoj dubini na kojoj je bila u rastilu i
Potrebno je obaviti skraćivanje sadnice u proleće na 70 do 90 odsto cm od zemlje.
Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne ali i ona ima svoje nedostatke: mogućnost izmrzavanja, napadi glodara, krađa i slično. Prolećna sadnja što se ranije obavi to je bolje, ali biće više nedostataka, odnosno sadnica će biti više iscrpljena, imaće sporiji prijem i porast, potrebno je više zalivanja nego tokom jesenje sadnje i mnoge druge stvari.
Profesor dr Zoran Keserović kaže da ukoliko se uzgaja na kiselom zemljištu sa svim agrotehničkim merama može brzo da stupi u period pune rodnosti i prinosi dunje mogu biti od 30 do 35 tona po hektaru. Ali sa ovim sortama:
Asenica je srednje rana sorta sa masom ploda od oko 350 grama, samooplodna je ima mekano meso i veliki randman. Vrlo je rodna i ima glatku pokožicu što je čini veoma dobrom za preradu.
Trijumf je novija bugarska sorta. Poznog zrenja (sredinom oktobra) i krupnog ploda mase oko 300 grama ovalnog oblika i zelenkasto žute boje. Meso ploda je sočno, krto i prijatne arome. Samooplodna i vrlo rodna sorta. Najmanje osetljiva na erviniju, ali je dobra i za preradu.
Hemus je bugarska srednje pozna sorta. Ima krupan plod mase oko 280 grama i ravnu pokožicu. Mekano i sočno meso sa malo kamenih ćelija. Pogodna je za upotrebu u svežem stanju. Samobesplodna ali vrlo rodna sorta.
Šampion je dobra sorta sa plodom kruškolikog oblika. Samooplodna je i vrlo rodna sorta. Međutim ona ima nežne pupoljke osetljive na niske temperature.
Keserović ističe da sve plantaže na kojima se gaji sorta trijumf koje je on obišao u 2018. godini nisu imale problema sa ervinijom, za razliku od onih na kojima je bila posađena sorta leskovačka koja se stalno borila sa ovom opakom bolešću.
Izvor: Agromedia
