Špargla je sezonsko povrće i njeni izdanci se beru u maju i junu. U Evropi se više ceni bela špargla, iako zelena ima bolju hranljivu vrednost. Specifični miris i ukus potiče od eteričnih ulja tirozina i metilmerkaptana, glikozida, ćilibarne i asparaginske kiseline, arginina, holina, saponina i flavonoida. Špargla se ceni kao dijetalno povrće naročito dobro za dijabetičare. To je trajnica, sa životnim vekom od 15 i više godina. Ona ima sposobnost da u nepovoljnim uslovima uđe u mirovanje i odbaci nadzemne delove.
Na razgranatom rizomu pri kraju aktivne vegetacije, u jesen, formiraju se pupoljci, koji će u sledećoj godini dati nove izdanke. Na četvorogodišnjem do petogodišnjem rizomu može biti 10 do 15, ili čak 30 pupoljaka. Kada na 20 cm dubine zemljišta temperatura dostigne 12 stepeni, iz podzemnog izbojka počinju klijati novi izdanci. Ubrzo počinje berba. Zelena špargla bere se kada je izbojak 18 do 23 cm dug, a vrh mu je još sasvim zatvoren. Reže se posebnim nožem, malo iznad površine zemljišta.
Piše: Svetlana Mujanović
