Bare, meandri, rukavci, peščane dine, ostrvca, mrtvaje, šume i livade, stotine vrsta riba i ptica, divljač, kao i više od 400 vrsta biljaka, i sve to na 5.895 hektara, nisu deo neke daleke destinacije, već Specijalnog rezervata prirode Koviljsko-petrovaradinski rit. Ovaj rit, pored Apatinskog rita, jedan je od dva očuvana barsko-močvarna ekosistema u Vojvodini i celoj Srbiji, na svega 25 kilometara od Novog Sada i 60 kilometara od Beograda. Iako je do njega lako doći, jer postoji i redovna autobuska linija gradskog prevoznika od Novog Sada, ovaj biser prirode nije mesto na koje često dolaze turisti. Čak i oni koji dolaze u Kovilj ne bi li videli rodnu kuću velikog pesnika Laze Kostića ili čuveni manastir iz 13. veka, retko načine još jedan korak i spuste se do oboda rita, čija lepota zaista oduzima dah.
Rit je smešten na potezu između 1230. i 1250. kilometra toka Dunava, od završetka plaže Oficirac sa sremske strane, do iza Krčedinske ade koja je bliža bačkoj obali reke. Samostalni referent za zaštitu prirode u JP „Vojvodinašume“, diplomirani biolog Aleksandra Vujasinović, kaže da ovaj ritsko-plavni kompleks uz Dunav, predstavlja mozaik šumskih, livadskih, močvarnih i barskih eko-sistema, tesno povezanih u jedinstvenu celinu koju odlikuje očuvanost i raznovrsnost izvornih oblika ritova, ada, bara i močvara.
Prirodno riblje plodište
– Karakteriše ga raznovrsni i bogat biljni i životinjski svet, i u njemu su vrste koje su se adaptirale za život u vodi i u njenoj neposrednoj blizini. Prepun je bara, meandara, rukavaca, mrtvaja, peščanih dina, a pod direktnim je uticajem Dunava i podzemnih voda, te nivo vode u ritu nije svuda isti i zavisi od visine vodostaja Dunava – kaže Aleksandra Vujasinović.
Različiti eko-sistemi – šumski, livadski, močvarni i barski, povezani su i umreženi u funkcionalnu celinu i to su temeljne vrednosti ovog područja.
– Većina vrsta pripada kategoriji krajnje ugroženih i ugroženih vrsta, koje su pod zaštitom i na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Rit, između ostalog, ima status prirodnog ribljeg plodišta, jer se u njemu mresti riba i to je jedno od najvećih i najznačajnijih plodišta u srednjem toku Dunava. Krajem proleća i početkom leta kroz rukavce u rit ulazi riba iz Dunava i mresti se u toploj barskoj vodi, a početkom jeseni te mlade jedinke vraćaju se u Dunav – ističe naša sagovornica.
