Bliži se početak berbe maline, za koju kažemo da je naše „crveno zlato“ i strateški izvozni proizvod, ali se postavlja pitanje koliko je sektor ovog voća uređen, počev od primarne proizvodnje do plasmana na domaće i strana tržišta. Od Bože Jokovića, direktora Složene zadruge „Naši voćari“ iz Arilja, koja je 2018. godine okupila pet zemljoradničkih zadruga i 250 porodica, čuli smo, između ostalog, da malinari Srbije ove godine plaćaju posledice prošlogodišnje suše koja je ostavila pustoš u voćnjacima. Kada su maline u pitanju, odavno je jasno da ove godine neće biti dobra situacija s malinom i ona se razlikuje od mesta do mesta.
- Pre svega, na ovogodišnji rod mnogo utiče prošlogodišnja suša. Očekivali smo da vegetacija učini svoje, da bismo odredili koliki je stepen oštećenja. Poljoprivredni proizvođači su u tom periodu ušli u zasade, a ovaj ulazak nikada nije bio skuplji. Tu mislim na cenu repromaterijala, dnevnica za radnike, nafte, što je poskupelo za 20 do 100 odsto – rekao je za „Dobro jutro“ Joković.
On ističe da je glavni problem u domaćem malinarstvu taj što imamo malo sertifikovanog sadnog materijala koji potiče iz matičnih zasada. To znači da u postojećim malinjacima sadnice treba zameniti onima iz matičnjaka, a istovremeno treba uraditi i presek u srpskom malinarstvu.
Vreme je za – dugoročno planiranje
– Tu pre svega mislim na dugoročni plan koji će obuhvatiti zamenu sadnog materijala i sortimenta, tehnologiju proizvodnje, koji će uvesti mere zaštite – protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje, plasteničku proizvodnju. Naravno da paralelno moramo imati i autohtone i odomaćene sorte. Za zamrzavanje je vodeća sorta vilamet. Ono što je izuzetno važno je da malinari iz Srbije postanu jaka proizvođačka grupacija za proizvodnju konzumne maline. U toj oblasti misilim da nismo iskoristili ni minimalne šanse. Do sada smo nekoliko puta bili svetski prvaci u proizvodnji maline za zamrzavanje, ali za konzum imamo male količine – objašnjava naš sagovornik uz napomenu da u narednom periodu mora da se radi na uvozu sadnog materijala, na odabiru sorti i tehnologije, a u sve to treba da se uključi nauka kako bi se napravila planska selekcija, sadnja i njena praktična primena.
Složena zadruga „Naši voćari“ iz Arilja već nekoliko godina svakog proleća i jeseni obnavlja zasade, uvodi nove tehnologije gajenja i zaštite.
– Sorta vilamet iz matičnih zasada treba da bude zanovljena u nove rodne zasade. Srbija je najveći proizvođač vilameta, a ova sorta je izuzetno pogodna za zamrzavanje za preradu. I dalje treba da ostanemo u tome ali, potrebno je i da imamo i druge sorte letnje i jesenje berbe. Do sada niko nije napravio strategiju uzgoja maline koja bi obuhvatala i odgovarajući sortiment – naglašava Božo Joković. On kaže da je sve neizvesno, osim činjenice da malinare očekuje veoma teška godina. Posle svih nedaća, uključujući i pandemiju kovid-19, mislili su da imaju bolju i lepšu budućnost ali, svi svetski problemi odražavaju se i na naš agrar.
O otkupnoj ceni izvoznici ćute
Od marta proizvođači su govorili o otkupnoj ceni maline i prognozirali da će ona biti 700, 800, pa čak i 900 dinara za kilogram. To se događalo i prošle godine kada je sve poskupelo, a malina je prodavana po ceni od 450 dinara za kilogram, što je bio istorijski maksimum. Ali, niko nije govorio da je rod bio izuzetno loš zbog svih već navedenih faktora. Joković je proletos pozvao proizvođače da ne licitiraju cene, već da se udruže i razgovoraju sa glavnim izvoznicima koji će im objasniti situaciju na svetskom i evropskom tržištu, šta se operativno dešava i šta se može očekivati u budućnosti.
– Svesni smo da Internet omogućava da saznamo kolike su cene maline u Londonu ili na nekoj drugoj berzi ali, proletos su izvoznici napravili zid ćutanja i nisu progovarali na ovu temu. Celo proleće bio je monolog primarnih proizvođača u kojem je bilo damping cena rada, repromaterijala… Ako se ne desi pomenuta otkupna cena koja je išla do 1.000 dinara za kilogram, proizvođači će biti kolateralna šteta – objašnjava Joković.
Sokovi, kompoti i džemovi za domaćg kupca
– Iako ni stanje malinarstva u Srbiji nije sjajno, nedostatak ovog voća na svetskom tržištu možemo iskoristiti u svoju korist. Pogon naše zadruge za preradu je u funkciji, a finalizacijom se dobija proizvod sa dodatom vrednošću, i to je budućnost. Sem toga, brend „Ariljska malina“ ima zaštitu geografskog porekla. Naša zadruga, zajedno sa zadrugarima i kooperantima, prerađuje u proseku 200 do 300 tona voća godišnje. Reč je o malini, kupini i jagodi – objašnjava naš sagovornik.
Ove godine ćemo imati značajan kontingent i radimo na plasmanu u marketima i izvozu. Za velike proizvođače koji su puno ulagali i u obnavljanje zasada, sortiment, zalivne sisteme, ima nade da opstanu. Zasadi koji nisu pokriveni osnovnim agrotehničkim merama, nemaju sigurnu budućnost – poručuje Joković.
Od njega saznajemo da trgovinski lanci i naši veliki izvoznici preklapaju sezonu za sezonom, tako da zaliha ima do polovine juna, kada i počinje berba maline kod nas. Kada se govori o izvozu, hladnjače sa smrznutom malinom do tog perioda će biti ispražnjene. Sem toga, prvi rod u Čileu, zemlji koja je veliki proizvođač maline, bio je umanjen i prošao je prilično nezapaženo.
Godina loše počela
Poslednjih nekoliko decenija kupac naših zamrznutih malina bila je zapadna Evropa. Ali, izvoz zamrznute maline, zbog post-kovida i ukrajinske krize, značajno je opao u poslednje dve godine, pa je tako u januaru ove godine izvezeno 5.570 tona, što je manje za oko 30 odsto u odnosu na januar 2021. godine, kada je izvezeno 7.930 tona, upozorava Grupacija proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.
Dok je tokom prva dva meseca 2020. izvezeno 19.700 tona zamrznute maline, u istom periodu 2021. za tri hiljade tona manje, ove godine izvezeno je svega 11.180 tona. Proizvođači smatraju da su post kovid kriza, rat u Ukrajini, značajno povećanje troškova života i energetska kriza, probudili strah od nestašica osnovnih životnih namirnica, što je dovelo do velikih poremećaja na tržištu Evropske unije. Sve to odrazilo se i na plasman zamrznutog voća iz Srbije na tržište EU i ostatka sveta.
Inostrani kupci, maloprodajni lanci i industrijski kupci kao razloge pada izvoza navode i promene u ponašanju kupaca: potrošači zbog visoke cene zamrznute maline i kupine, kupuju jeftinije proizvode poput mikseva ili zamrznutog egzotičnog voća, usmereni su na nabavku osnovnih životnih namirnica, poput ulja, brašna i šećera, zatim, opredeljuju se za jeftinije voće zbog straha i neizvesnosti koje donosi ekonomska kriza. S druge strane, industrijski kupci koji proizvode jogurte, džemove i slične proizvode, malinu i kupinu izbacuju iz proizvodnog programa zbog visoke cene i zamenjuju ih jeftinijim voćem.
Vodič za izvoz na Bliski istok
Nekog pomaka u plasmanu našeg i bobičastog voća sa prostora Zapadnog Balkana ima. Za početak, proletos je objavljen “Vodič za izvoz svežeg voća i povrća na tržište Bliskog Istoka – Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija”. Treba istaći da je tržište Bliskog istoka jedan od najvećih svetkih uvoznika hrane s porastom potražnje svežeg voća i povrća. Ujedinjeni Arapski Emirati su četvrta najveća ekonomija na Bliskom istoku i jedna od najznačajnijih svetskih zemalja za trgovinu i reeksport. Dubai je vodeći regionalni uvoznik svežeg voća i povrća kao regionalni lider u reeksportu.
-Rusija već nekoliko godina smanjuje uvoz svežeg voća i povrća iz zemlja Zapadnog Balkana. Tržište EU je zasićeno ponudom voća i povrća iz sopstvene proizvodnje. Tržište Bliskog istoka, posebno Ujedinjenih Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, targetirano jetržište i za druge evropske zemlje – rekla je Julka Toskić, konsultant i autorka ovog Vodiča.
-Kategorija koja najbrže raste je citrusno voće, a snažan rast zabeležen je tokom 2020. godine kada je i počela pandemija kovid – 19. Na drugom mestu po vrednosi uvoza je bobičasto voće i ono ima perspektivu daljeg rasta tržišta. Na trećem mestu po vrednosti je uvoz jabuka sa tendencijom daljeg rasta – objašnjava Toskićeva.
Svi ovi podaci ukazuju da je reč o tržištima sa velikim potencijalima na kojima se može plasirati i naša roba. Ali, da to nije jedostavno i lako i da se u ceo proces neminovno mora uključiti i država, potvrđuje i Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju.
Utakmica sa celim svetom
– Država mora da definiše prioitetne proizvode koje želi da plasira na ova tržišta. Drugo, moramo da imamo stalnost količina i stalnost snabdevanja. Mi još uvek nemamo, a nadam se da ćemo uskoro imati, direktnu brodsku liniju, pa roba kreće put UAE iz luka zemalja u okruženju. Nemamo ni kargo avion s hladnim lancem na relaciji Beograd – Dubai, što je veliki problem za proizvođače svežeg jagodičastog i bobičastog voća. Nemamo ni organizovan marketinški pristup kojim bismo pokazali šta to Srbija stvara. Jer ovde je umetnost prodati svoju robu i ono što pravi razliku u ceni je koliko nam je izgrađen brend, kako je dizajniran, koliko smo pouzdani – objašnjava Selaković.
– Mi treba da radimo na dva koloseka. Jedan će biti brendiranje i selekcija poizvoda i edukacija proizvođača. Drugi kolosek je uspostavljanje lanca snabdevanja i uspostavljanje mogućnosti da momentalno odgovorimo na potrebe tržišta. Srbija mora da bude sistematična u pristupu, jer se ovde igra utakmica sa celim svetom. Poljska, Holandija i Novi Zeland pokazuju mnogo veću agilnost i podršku proizvođačima od nas – upozorava Selaković.
Jasna Bajšanski
