Rezultat svog novog hrabrog poteza od pre četiri godine kada je u sortiment uvrstila stare bezmalo zaboravljene sorte vinove loze, vinarija „Mačkov podrum“ iz Iriga predstavila je prvog dana proleća organizujući tribinu „Čuvamo blago Fruške gore – sremska zelenika i lipolist“ u okviru koje su i istoimena vina ponuđena na degustaciju. Posadivši ih „Mačkov podrum“ svrstao se u red ne tako brojnih vinarija koje vinoljupcima nude ukuse kakve mogu da sretnu samo na našem podneblju. Objašnjavajući razloge za sadnju lipolista i sremske zelenike, vlasnik vinarije Sava Jojić Mačak kaže da je vinogradarstvo kod nas kroz vekove doživljavalo brojne revitalizacije, od kojih je jedna u toku. Kao jednu od najupečatljivijih, čije efekte pamte i savremenici, spominje onu posle Drugog svetskog rata.
– Sasvim je logično bilo da na slobodnom tržištu vinogradari i vinari pogledaju i neke druge sorte osim onih koje su bile zastupljene za vreme socijalističko-etatističkog perida privrede – kaže Jojić. – Mi smo se, željni toga što je zapad imao, misleći pritom da je to idealno, svi usredsredili i usmerili ka sadnji globalnih, potvrđenih sorti vinove loze pri čemu je od belih vodeći šardone, a od crvenih kaberne sovinjon i merlo. Bili smo željni te, uslovno rečeno, slobode i vina koja su zista dobra, zanemarujući činjenicu da je nekad na Fruškoj gori bilo dosta sorti koje su nestale pojavom filoksere. Devedesetih godina smo svi nasrnuli na globalne, jer smo znali kakve su, kako se održavaju, koje su im karakteristike, kako treba raditi i imali odakle da učimo kako praviti vino od njih. Međutim, kod naših vinogradara i dela stručne javnosti, posebno na fakultetima, je uvek postojala svest da imamo dobre domaće sorte. Sada, kada smo se mi vinogradari i vinari etablirali i stvorili materijalnu bazu, počeli smo pomalo da eksperimetišemo, ne samo sa domaćim sortama, nego i sa stilovima vina i proizvodnje.
Obilje aroma u svakoj čaši
Da bi dočarao ukuse i mirise svojih novih vina, Jojić kaže da bi lipolist mogao uporediti sa šardoneom, a zeleniku s rizlingom i sovinjonom. Kod lipolista, kaže, prisutno je obilje aroma kao što su breskva, ananas, lipov med, nana… To otežava opis. Kod zelenike su dominantni bela jabuka, ogrozd i uopšte belo voće. Kod lipolista ime ima veze sa karakteristikama sorte. List mu je sličan listu lipe i u aromi je prisutan miris lipovog cveta. Za zeleniku ističe da je grožđe sa netipičnim vinskim zrnom. Krupno je, dugačko, rastresito, intenzivne zelene boje, koja ga je dovela u zabludu da nije zrelo kada je trebalo skidati plod.
– Sudeći prema dosadašnjem iskustvu u vinogradu, rekao bih da će zelenika biti osetljiva na botritis. Lane nismo imali problema, jer je godina bila izuzetno suva, ali mislim da bi, ako bi bilo više vlage, ona pokazivala tendenciju ka oboljevanju od sive truleži. Kod lipolista u podrumu postoji tendencija skretanja ka rozeu. Pojavili su se prvi simptomi koje smo eliminisali. Shvatili smo da ćemo morati to da sprečimo još u fazi presovanja, da je preliminarno eliminišemo. Zelenika je u podrumu bez problema nastavili proces – objašnjava Jojić.
Kaže da je zadovoljan dosadašnjim reakcijama vinske publike na lipolist i sremsku zeleniku što po njegovom mišljenju dokazuje da vina imaju svojih draži i lepote. Iako je tek izašla na vinsku scenu, sremska zelenika je osvojila prvo zlato za kvalitet na Novosadskom sajmu zajedno sa šardoneom.
– Dosta nam stranaca dolazi u vinariju i sve češće pitaju imamo li neke domaće sorte. Mene je bilo pomalo sramota da nemamo nešto od toga, tako da smo se sadanjom ove dve sorte rasteretili i opustili… Sada sam spokojan i mislim da ćemo povećati površine pod tim sortama, jer verujem da će tržište dobro da ih prihvati – kaže takođe Sava Jojić Mačak.
Nepovoljna statistika
Kako se na tribini „Čuvamo blago Fruške gore – sremska zelenika i lipolist“ moglo čuti od vinskog novinara i sudije Tomislava Ivanovića, u ampelografiji nema dovoljno pouzdanih tragova o poreklu ovih sorti. Sremska zelenika prvi put je zabeležena u knjizi Karla Lambla, objavljenoj 1873. u kojoj su opisane sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici, odnosno današnjem Fruškogorskom vinogorju. On je istakao, da prema podacima iz 2019. godine, ova sorta u Srbiji može da se nađe u šest vinograda na svega 0,45 hektara, dok je lipolist sorta koje u Mađarskoj i okolnim zemljama ima na površini od 1.830 hektara, a u Srbiji u jednom vinogradu na 0,32 hektara.
Pozlaćeni poduhvat
– Vina smo predstavili zvanično 20. marta da proleće dočekamo s lepim mladim vinima. Pre toga smo učestvovali na salonu vina u Paraćinu gde su izuzetno dobro primljena. Oba su vina dobila zlato na tamošnjem ocenjivanju. Na salonu u Kragujevcu, jednom od reprezentativnijih vinskih događaja u Srbiji u zatvorenom prostoru, ljudi su bili iznenađeni mirisima i ukusima, toliko da druga naša vina nisu ni probali – kaže Jojić.
Piše: Zorica Milosavljević
