Srbija je zemlja bogata starim sortama voća i povrća, uglavnom otpornijim na vremenske uslove i bolesti u odnosu na komercijalne. Naše kruške imaju neponovljiv miris i ukus, ali je izgled ono što današnjeg kupca odbija. Možda bismo zarad sopstvenog zdravlja, saznanja da ono što jedemo dolazi iz čiste nezagađene prirode, mogli i da se vratimo autohtonim sortama. Manje su izdašne, ali i manja rada zahtevaju, pa je tas na vagi na nama. Neke od starih sorti krušaka, u najkraćim crtama, predstavio nam je dr Aleksandar Petrović.
KORELJAK
Baš je retka kruška. Ova je iz sušnog dela, karakteristična je za Brus i Blace, i isto je zimska sorta, koja valja da se jede tek kad odstoji.
BAKVAČA
Bakvača je isto zimska sorta. Može jako lepo da se čuva, stavljana je u trapove posle kupljenja ili u prostorije koje su malo ograđene. Može i da se suši. Stabla su veoma dugovečna, krošnja veoma bujna.
MASLINKA
Maslinka je retka i mnogo stara sorta. Bere se početkom oktobra, kada odstoji i ugnjili onda se jede. Ima jako topivo meso i možda je najukusnija kruška koja postoji.
LONČARA
Karakteristična je za zapadnu Srbiju i dole za Blace i Brus. Ona se bere sredinom oktobra, a tek je za jelo posle Božića. Jede se kad ugnjili i to kašikom, jer joj je meso topivo. Bude malo krupnija, ali je ove godine ,zbog suše, sitnija. Nije za preradu, može da se peče, ali nije za sušenje.
ZIMNJAČA
Plodovi su joj jako sitni, pogotovo u ovoj vegetaciji, jer je bila sušna godina. To je kruška koja tek kad odstoji može da se jede. Dobra je i za sušenje.
MRKALJUŠA
Zovu je i vodnjika, i zimska je sorta kruške koju ljudi koriste kako bi napravili piće vodnjiku. To je napitak koji rezi. Potopi se u burence i posle mesec dana počinje da dobija mrku boju. Tada može da se pije ta voda i da se jede ova kruška. Nije ni za šta drugo. Nalazi se u zapadnoj Srbiji, malo na jugu. Najbolje je brati početkom i sredinom oktobra. Njen ukus je lep, ali tek kad dobije boju. Možda bi mogla i za rakiju, ali isto kad ugnjili.
VODENJARA
Drugo ime joj je vodenjar i raširena je po celoj Srbiji. Samo ime kaže kad je jedete ima dosta soka, vodenasta je. Ime je dobila po tome što kad padne sa grane, razbije se, prsne i razlije se taj sok, voda njena. Plod je srednje krupan do krupan, težine oko 190 grama, nepravilno kruškastog oblika. Meso ploda je veoma sočno, vodenasto, slabe arome i slatko. Otporna je na kasne prolećne mrazeve, nije probirač zemljišta, dobro podnosi sušu. Plodovi pre zrenja lako opadaju sa grana, a osetljivi su na udarce, čuvaju se nekoliko meseci po branju. Sazreva krajem septembra meseca.
Piše: Zorica Dragojević
