Afričke temperature od oko 40 stepeni Celzijusa tokom dva letnja meseca bez kiše, smanjile su rod skoro svih voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura, osim pšenice koja je požnjevena pre sušnog perioda.
Od ratarskih kultura najveća šteta od suše biće na rodu soje i kukuruza, a najmanja na prinosu suncokreta.
Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50%, kukuruza od 30 do 50%, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15% u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke.
Agroanalitičar Milan Prostran kaže da će se ovakva situacija odraziti na rast poljoprivrednog sektora.
– Mi procenjujemo da bi u odnosu na prošlu godinu, neki uslovno rast bio pozitivna nula ili jedan odsto, imajući u vidu da je prošle godine poljoprivreda imala rast preko 4%. Ako bi se ovi procenti preveli na vrednost u dolarima, znači procenti smanjenja proizvodnje, oni će po mojoj najgrubljoj proceni iznositi blizu 500 mil USD – kaže Prostran.
Srbija, prema rečima stručnjaka rešenje za pad poljoprivredne proizvodnje zbog klimatskih promena i suše mora tražiti u menjanju setvene strukture i povećanju površina pod navodnjavanjm koje sada iznose manje od 2% u odnosu na poljoprivredno zemljište.
To su potrebne ogromne investicije, a bez organskog djubriva, bez govedarstva, navodnajvanje može da izazove velike promene u kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, jer ako nemate organsku materiju ispirate zemljište navodnjavanjem i pretvarate ga u pustinju.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija ne može da koristi vode najvećih reka koje protiču kroz zemlju za navodnjavanje kao ranije, jer su Sava, Dunav, Drina i Timok postale medjunarodne reke i da bi se koristili kapaciteti tih voda za navodnjavenje, potrebno je da se postigne sporazum sa zemljama u okruženju.
Izvor: Beta
