Porodica Velibora Jovića iz poljaničkog sela Stance, je jedina u selu imala moderno uređen voćnjak autohtone šljive trstenka. Zasadio ga je očuh njegovog oca, koji je u njemu brao najsočnije plodove i pekao najkvalitetniju rakiju. Nažalost posle šezdeset godina taj voćnjak je propao, pa je on u blizini kuće od blata, koja je građena posle balkanskih ratova, zasadio novi. U njemu je stalo oko stotinak sadnica dunja i šljiva i pride dvadesetak jabuka.
Među zasađenim stablima dunja dominiraju vranjska i leskovačka koja kada sazri u sebi ima oko 20 posto šećera. Jovići planiraju da na jesen zasade i trijumf, koja je veoma otporna. Prošle godine su od dunja dobili rod koji je težio preko hiljadu trista kilograma.
– Od dunje se dobija rakija vrhunskog kvaliteta. Najbolja je jačine od 38 do 40 stepeni jer se u suprotnom neće osećati miris dunje – tvrdi Jović, ističući da je leskovačka sorta dunja trajna, te i danas na jednoj od njih, koja je stara sedamdeset godina rađaju novi izdanci.
U šljiviku ima najviše zasađenu čačansku lepoticu, koja nije pogodna za rakiju jer je stona šljiva. Od pre dve godine počeo je da suši njene plodove na daskama i sitima.
– Nema slađeg voća od onog koje je sušeno na suncu. Osušene šljive najivše upotrebljavamo za kompot, ali i za spremanje našeg tradicionalnog posnog đuveča od pirinča i krompira. Negde pred kraj pripremanja ovog jela treba odozgo dodati nekih dvanaestak šljiva i tada se dobija đuveč božanstvenog ukusa – ističe Jović.
Jabuke i kruške ovaj čovek niže na konac i suši ispod strehe u hladovini, na ovaj način suši i plodove autohtonih sorti jabuka crvenka i tvrdača starih po četrdeset godina.
– Crvenka kada rodi ona se sva polomi i posle se obnavlja po nekoliko godina. Plodovi tvrdače od berbe traju sve do 1. maja. Najviše smo ih čuvali u slami – kazuje Jović.
Postolje za njih u trapu ili podrumu, prema njegovim rečima, pravljeni su od dasaka ili pletare preko kojih se stavljala slama. Na slami su ređane suve jabuke sa peteljkom, preko kojih je opet prostirana slama.
Tekst i foto: Gordana Nastić
