Zahtev poljoprivrednika za uređenjem tržišta, možda je, pomalo, i nerealan, jer ne zavisi samo od naših uslova, već i od svetskih uslova i svetske berze. Tržište je, po rečima Dejana Stanojevića čija firma „ANOVA kooperacija“ otkupljuje žitarice, liberalno i samim tim taj zahtev poljoprivrednih proizvođača pada u vodu.
-Tržište je liberalno i njega ne možemo urediti, sve je slobodna trgovina. Ta vrsta zahteva koji poljoprivrednici iznose nije realna, treba shvatiti da ovo nije socijalizam. Šta vi možete da uradite kad luka Konstanca, naš najveći izlaz, ima previše brodova punih jeftine robe – zapitao se Stanojević, naglasivši da je i otkupljivačima trenutna situacija veoma teška.
– Mnogi poljoprivredni proizvođači su nam ostali dužni, teško je i dalje ih finansiramo, a ne znamo ni mi sami kako. Jedno od rešenja bi bilo da banke uvedu moratorijum na njihove obaveze. Povećane su subvencije za sledeću godinu, obećan im je dizel pa će to uticati na sve – jedino na šta se ne može uticati, po rečima otkuljivača, su cene zakupa.
– Ono na šta se zakonski ne može uticati je visok zakup. On je kalkulativno prevelik na ovako niske cene. Neke velike vrste pomoći nema, a često se te subvencije sliju zakupodavcima koji traže cele subvencije ili deo tih subvencija. Nezavidna je situacija s aspektna proizvođača – ti isti proizvođači su tokom cele žetve bili u minusu, a jedan minus povlači drugi.
– Posle šećerne repe, najveći minus je ječam, potom ide pšenica, soja, kukuruz, onda suncokret. U budućnosti vidimo smanjenu upotrebu sertifikovanog semena, vidimo smanjenu primenu mineralnog đubriva i vidimo veliku tražnju za novcem tj. avansima za sledeću godinu, jer su ljudi zaduženi i prezaduženi, tako da ne vidimo ništa dobro – da se zaštite ne mogu, zato otkukpljivači dele sudbinu poljoprivrednika.
– Niko kooperaciju nije pravio da bi puštao menice ili tužio poljoprivredne proizvođače, ali ovakva situacija utiče i na našu likvidnost, jer i mi imamo dugovanje prema nekome – zaključio je Dejan Stanojević.
Tekst: Zorica Dragojević
