Od Velikog Sela do samoga Ždrela, ko da je vila neki ćilim razastrela“, zapisao je Đura Jakšić dok je obitavao u manastiru Gornjak. Letnje noći i Mlava koja tiho huči kroz klisu nadahnule su pesnika da napiše „Put u Gornjak“ i „Noć u Gornjaku“. Tamo je tražio mir i tišinu, kao i danas hiljade vernika koji pohode ovaj manastir, koji je nastao zahvaljujući slučajnom susretu kneza Lazara i ćutljivog monaha isposnika.
Svetinja se smestila na omanjem platou ispod stene, prislonjena uz kamenu liticu Ježevca. Danas su stena u kojoj je isposnica i nešto niže noviji manastirski kompleks gotovo nerazdvojni. Bistra i brza Mlava svedoči o neprekidnom trajanju duhovnog života u Gornjačkoj klisuri, a živa reč čuva istoriju ovog hrama, koji se nalazi na pola puta između Žagubice i Petrovca na Mlavi.
Kneževa počast Bogorodici
Sagrađen je u 14. veku. Zadužbina je kneza Lazara, a prepoznatljiv je po steni isposnici iznad manastira, koja danas impozantno dominira krajolikom. U njoj je i pre podizanja manastira boravio Grigorije Gornjački Sinait. Kasnije mu je Knez poverio ceo manastir. Isposnica je sagrađena 1380. godine i ima dve prostorije. U jednoj je danas grob Grigorija, omanji sarkofag za moštima i kapela, a u drugoj je isposnik boravio za života. Do skučene isposnice se stiže strmim stepenicama, a iznad nje vernici zalaze u srce stene iz koje se samo jedan dan u godini skuplja voda, za koju se tvrdi da pomaže slabovidima.
Knez Lazar zidao je manastir naslonjen na liticu između 1379. i 1381. godine. Mesto je bilo skrovito, van glavnih puteva tog vremena i zahvaljujući tome nadživeo je boj na Kosovu punih sedam decenija. Nakon toga manastir je doživeo velika razaranja. Od svog ktitora dobio je osnivačku povelju, kao i potvrdnu povelju od srpskog patrijarha Spiridona. Na žalost, originali nisu sačuvani, već se o njima zna samo iz prepisa iz 18. veka.
Povod da knez Lazar podigne manastir bila je želja da pruži svoj doprinos Bogorodici „s nadom u njenu pomoć na Strašnom sudu Hristovom“. Pretpostavlja se da je gradnja manastira, osim duhovnog, imala i državnički značaj, jer je u to vreme vladar dobio pod svoje okrilje Kučevo i Braničevo.
Rušili ga i Nemci, i Turci
Najpre je, kako se vidi kroz istorijske spise i priče, Raič Branković oštetio manastir. Kada je 1459. godine srpska država potpuno pala pod tursku vlast, Gornjak je dva puta razaran. Bio je na meti i Turaka i Bugara. Ne zna se kada je tačno obnovljen, ali u sačuvanim spisima tvrdi se da je 1733. godine imao svoju parohiju sa 99 domova.
Najveće stradanje svetinja je doživela za vreme Drugog svetskog rata. Nemci su ga spalili i tada su u plamenu uništene brojne dragocenosti, poput zlatnog putira kneza Lazara i barjaka cara Dušana. Nakon završetka rata manastir je 1953. godine obnovljen i dozidan.
Današnji manastir Gornjak na zaravni ispod stene pomalo podseća na staru manastirsku crkvu, na čijim temeljima i leži. Posebnu vrednost predstavljaju životopisi unutrašnjosti i ikonostas iz 19. veka u duborezu. Među njima je i freskoportret ktitora kneza Lazara.
Monah Grigorije Sinait je primio od kneza manastir da njime upravlja. Potrudio se da ga duhovno obogati, pa je u pećini iznad manastira uredio svoju isposnicu, sačinjenu od kelije i kapele, posvetivši ih Svetom Nikoli. Tu je i sahranjen. Bila je nekada bogato oslikana, ali vlaga i zub vremena, a kasnije krečenje uništili su freskopisanje koje se danas jedva razaznaje. Isposnica je danas najposećenija u celom manastirskom kompleksu. U njoj vernici traže spokoj i mole se.
Konak i tereni za kampovanje
Manastir Gornjak udaljen je od Petrovca na Mlavi 18 kilometara ka Žagubici, a 7 kilometara od sela Krepoljin. U sklopu ovog kulturno-istorijskog dobra u srcu Homolja, koji je pod zaštitom kao spomenik kulture od velikog značaja, nalazi se i savremeno uređen konak za smeštaj gostiju. Pored Mlave u neposrednoj blizini manastira su i tereni za kampovanje.
Đurđevdanske suze
Decenijama unazad vernici dolaze na Đurđevdan u nadi da će iz pukotine stena iznad isposnice zahvatiti koju kap vode koja, kako se veruje, ima isceliteljske moći. Do neobjašnjivog i oskudnog izvora stiže se još jednim stepenicama iznad isposnice, u prostor u kome se ne može uspravno stajati. Vernici svedoče da u ranu zoru, baš na Đurđevdan, iz stene u malu uvalu slije se mala količina vode, tek tolika da se kašikom može zahvatiti. Tvrde i da je izvor ostalim danima u godini potpuno suv, te da su Đurđevdanske kapi u stvari suze Grigorija Gornjačkog.
Dan kada je Mlava utihnula
Susret kneza Lazara i monaha Grigorija u Gornjačkoj klisuri prepričan je u narodnoj legendi. Naime, dok je knez prolazio klisurom sa svojom svitom, spazio je na drugoj obali Mlave ćutljivog Grigorija. Hteo je s njim da popriča, ali monah nije bio raspložen za razgovor, a nije želeo ni da pređe reku. Knez se dovikivao, ali se slabo šta čulo od huka Mlave.
Kad je Grigorije shvatio da je knez pobožan, on zamoli Mlavu da utihne, kako bi se bolje čuli. U znak poštovanja knez je isposniku podigao crkvu Vavedenja presvete Bogorodice. Od tada monah je dobio još jedno ime – Grigorije Ćutljivi, a meštani Homolja tvrde da je bučna Mlava na mestu gde su njih dvojica razgovarali, izuzetno tiha.
Posvećen molitvenom tihovanju
Prepodobni Grigorije Gornjački, poznat i kao Grigorije Sinajit Mlađi bio je istaknuti pravoslavni svetitelj, podvižnik i monah iz 14. veka. Pripadao je redu monaha isihasta, odnosno onih koji su posvećeni molitvenom tihovanju. Zbog najezde Turaka napustio je Svetu Goru i došao u Srbiju. Prema jednoj verziji, već je bio u Gornjaku, u steni i pre zidanja manastira. Po drugoj, knez Lazar ga je primio i predao mu na upravljanje manastir. Po trećoj, Grigorije je podigao svetinju uz Lazarevu podršku.
Tekst i foto: Biljana Nenković
