Zahvaljujući sredstvima iz projekta „500 zadruga u 500 sela“, nabavili liniju za toplu preradu voća i povrća, uređaj za destilaciju voćnih rakija, silažni kombajn i traktor s priključnom mašinom za senažu, čime je povećan profit voćara i ubrzan razvoj ovčarstva.
Na inicijativu 216 poljoprivrednika iz Svrljiga i okolnih 38 sela, godine 2013. osnovana je Zemljoradnička zadruga „Svrljižanka“. Svako od njih položio je ulog od 1.000 dinara i ubeležen je kao osnivač. Ali, naredne tri godine gotovo da nije bilo nikakvih aktivnosti jer, kako je ovo po broju članova najveća zadruga u Srbiji, bilo je teško uskladiti zadrugare jer se polovina njih bavi voćarstvom, a druga polovina stočarstvom.
Tada na čelo zadruge staje žena i 2017. godine iz projekta „500 zadruga u 500 sela“ ZZ „Svrljižanka“ dobija 100.000 evra bespovratnih sredstava. Ovaj novac utrošen je za nabavku linije za toplu preradu voća i povrća koja je smeštena u nekadašnjem objektu klanice ZZ „Zvezda promet“, uređaja za destilaciju voćnih rakija, silažnog kombajna i traktora s priključnom mašinom za senažu. Zahvaljujući ovoj investiciji za „Svrljižanku“ vezalo se i 50 kooperanata.
U novim plastenicima posao za žene
– Voćari uzgajaju šljivu na 300 i višnju na 120 hektara. Trend je podizanje zasada dunje, i sada je pod ovim voćkama 15 hektara. Pre instaliranja preradnih kapaciteta sve proizvedene količine ovog voća prodavane su kao konzumne. Sada veći deo prizvedenog voća završi kao sirovina za naše džemove i rakije šljivovače i dunjevače. Džemovi se prave na tradicionalni način i zbog toga su nešto skuplji od onih koji u sebi sadrže pektine. Od povrća prerađuju se kornišoni, koji u teglama završavaju kao zimnica, a od paprike pravimo ajvar – kaže Dragica Ristić, direktorka ZZ „Svrljižanka“, dodajući da su se krastavčići u ponudi našli zahvaljujući projektu za ekonomsko osnaživanje seoskih žena „40 plastenika za 40 žena“, koje je krajem 2018. realizovalo Udruženje građana „Etno forum“ i uz podršku svetske organizacije „UN Women“ i opštine Svrljig. Tako žene iz svrljiških sela, koje su i zadrugarke, sada u plastenicima proizvode kornišone i isporučuju ih ovoj zadruzi. Zadruga im je obezbedila rasad kornišona koje su zasadile nakon ubiranja paradajza i paprike, tako da su imale dva roda u plasteniku, što je u ovom kraju novina, posebno jer je povrtarstvo u svrljiškom kraju u povoju. Papriku na jednom hektaru proizvodi pet kooperanata.
