Piše: Svetlana Mujanović
Za proizvodnju povrća na otvorenom, a preko rasada, seme se seje u martu. Dakle, još nije vreme, ali, da bi se proizveo rasad, prvo valja napraviti nove, ili popraviti stare tople leje, pošto su one najpogodniji oblik zatvorenog prostora u kojem se može proizvoditi rasad. S obziromna to da je u tom periodu još uvek hladno, toplu leju treba zagrevati. Grejanje može biti različito, a najekonomičnije je klasično, svežim, odnosno, nezgorelim stajnjakom. Drugi vidovi zagrevanja su toplom vodom i električnom energijom, ali to su skuplje varijante.
Kao energent za zagrevanje toplih leja najčešće se upotrebljava stajnjak, ali ne svaki. Najbolji je goveđi. Njega ima i najviše i, ako nema uvek sve neophodne osobine, mane brzo mogu da se poprave. Pri formiranju tople leje, stajnjak se meša sa slamom i plevom u odnosu 1:1. Takva mešavina dugo zgoreva, jer sadrži mnogo celuloze iz slame, tako da se eliminiše mana goveđeg stajnjaka koji kratko zgoreva i zagreva podlogu.
Na ovaj način produžava se vreme grejanja sa 32 na 60 dana. Sledeći na lestvici dobrih „grejača“ je konjski stajnjak koji leju greje 48 dana, s tim da je donja granica potrebne toplote u supstratu 15 stepeni.
Birati osunčano, ocedno i zaklonjeno mesto
Kada se zna koji je stajnjak najbolji, valja zasukati rukave i napraviti toplu leju. Za podizanje tople leje odabere se osunčano, ocedno i od vetrova zaklonjeno mesto, s izvorom vode u blizini, ograđeno, kako životinje ne bi pravile štetu. Klasična topla leja dugačka je četiri, a široka jedan i po metar.
Kako povrtarima iz pirotskog okruga savetuje diplomirani inženjer Srđan Videnović, saradnik za ratarstvo i povrtarstvo PSS Pirot, leja se pravi tako što se na samoj površini zemlje najpre, u tankom sloju, ređa neki krupni biljni materijal, npr. kukuruzovina ili neokresano granje, kako bi se obezbedila drenaža. Preko njega se slaže stajnjak, pomešan sa slamom i blago sabija, sve dok se ne napravi gomila, visoka pola metra. Ukoliko je stajnjak suv i hladan, kantom s rešetkom nakvasi se toplom vodom. Tako se podiže temperatura i podstiče rad mikroorganizama koji razlažu organsku masu i oslobađaju potrebnu toplotu za grejanje leje.
Kako kaže inž. Videnović, debljina sloja stajnjaka zavisi od klime u određenom periodu, da li se leja podiže u toku zime ili ranog proleća, koliko će biljke dugo biti u njoj i slično. Dobro nagažen stajnjak, debljine 50 cm, može da greje leju 60 dana. Sledeći potez treba da bude rasturanje gašenog ili negašenog kreča po površini, kako bi se umanjila kiselost sredine, a povećala (alkalnost) bazičnost i na taj način sprečio rast pečuraka u leji. Negašeni kreč ima i toplotni stimulans, jer se postepenim gašenjem oslobađa toplota potrebna za naknadno aktiviranje mikroorganizama.
Ram, supstrat i mlaka voda
Na tako pripremljen trap postavlja se ram od čistih dasaka, širine oko 30 cm. Leja treba da se po dužini postavi u pravcu istok-zapad, Severna strana rama treba da bude viša za pet do deset cm u odnosu na južnu. To se lako napravi ugradnjom jedne šire daske u ram ili podmetanjem pod njega reda cigli sa severne strane. Ovaj nagib treba da „ukosi“ prozor kojim se pokriva leja, kako bi se voda normalno slivala, a kosi sunčevi zraci lakše dopirali do rasada. Naime, ugao upada svetla kroz koso staklo je tuplji i povoljniji, što je veoma važno za grejanje leje i dobro osvetljavanje biljaka.
– Kada se ram postavi, u njega se stavlja zemlja i puni leja supstratom u kome će biljke da žive. Svaki supstrat mora da ispuni više zahteva u pogledu kvaliteta i čistoće – upozorava ovaj stručnjak. – Najčešće je to mešavina baštenske zemlje i zgorelog stajnjaka u odnosu 1:1, što se obično priprema u jesen.
Ako vam je ovaj posao promakao, to ne znači da treba odustati od proizvodnje rasada. Supstrat se može kupiti u većini poljoprivrednih apoteka. Kada se raspe po stajnjaku, valja ga dobro utabati manjom daskom, što bolje poravnati i na tako ravnu podlogu rasporediti seme povrća. Zatim se sve pokriva slojem istog „pokrivača“ koji treba da bude debljine jedan do jedan i po centimetar. Ukoliko se supstrat priprema u vlastitom domaćinstvu, pravi se od 40 procenata dobro zgorelog stajnjaka, 50 odsto baštenske zemlje, a ostatak čini sitan pesak, da se ne bi stvarala pokorica prilikom zalivanja. Na ovaj način seme povrća bude na istoj dubini i može ravnomerno i brzo da nikne.
Posle setve leju valja zaliti mlakom vodom u kojoj bi, po pravilu, trebalo rastvoriti neki fungicid. Njime će se dezinfikovati zemljište i onemogućiti razvoj parazitnih gljiva koje izazivaju palež klijanaca i poleganje rasada. Takođe, i u kasnijim fazama rasad ne treba zalivati hladnom, što povrtari često čine, već mlakom vodom, da mlade biljčice ne bi doživele stres.
