PROIZVODNJA RASADA IMA SVOJA PRAVILA
Proizvodnja rasada se vremenski deli na ranu, srednje ranu i kasnu. Početak marta je rezervisan za srednje ranu setvu u negrejanim plastenicima, a krajem meseca počinje kasna proizvodnja. Na početak setve rasada utiče izbor kulture i potrebno vreme da rasad stasa za iznošenje na otvoreno polje ili za plasteničku proizvodnju.
Za paradajz, papriku, plavi patlidžan dužina rasadničke proizvodnje je od 40 do 70 dana, kupusnjačama treba od 30 do 50 dana. Krastavac, dinja ili lubenica stasavaju za 20 do 25 dana, koliko je potrebno i zelenoj salati.
Dobro osvetljenje skraćuje rokove
-Ako se poseje prerano, rasad neće u najboljem stanju dočekati termin za iznošenje na stalno mesto. Prerašće, a sa biljaka će kasnije otpadati cvetovi u donjim delovima. Ako se seme stavi u zemlju suviše kasno neće stići na vreme i biljka neće biti dovoljno jaka da nastavi vegetaciju. Tako se ulazi u krug nepotrebnog troška. Zato uvek treba prvo odrediti kada je vreme za sadnju neke kulture, a potom izračunati unazad koliko je dana potrebno da od semenke napravimo kvalitetnu biljku – kaže Svetlana Milojević iz okoline Knića čija se porodica godinama bavi rasadničarskom proizvodnjom.
Neke od najvećih grešaka u rasadničarstvu nastaju iz straha da biljke neće stići na vreme, te se prerano krene sa setvom. Proizvođači navode primer da, recimo, paradajz, papriku ili krastavac, ne treba sejati u januaru, jer se ove biljke iznose napolje tek u maju. Prerani termin nosi rizik od bolesti, a stvara se i dodatni trošak, jer je zimi slabije osvetljenje.
Dobro osvetljenje skraćuje proizvodnju rasada. Treba voditi računa da je za kvalitetan rasad paprike i paradajza dužina prirodnog i veštačkog osvetljenja oko 16 sati dnevno. Za krastavac je to oko 14 sati. Da li je biljka spremna za presađivanje najviše se procenjuje na osnovu broja stalno razvijenih listova i visine stabla.
-Paradajz je spreman kada dostigne visinu od oko 30 centimetara i ima 6 do 8 razvijenih listova. Kod paprike je to visina oko 20 centimetara i od 6 do 10 listova. Biljke u dobroj kondiciji će se brzo ukoreniti i nastaviti dobro da rastu i napreduju – kaže Svetlana.
I na kraju – kaljenje
Završna faza proizvodnje rasada je kaljenje, odnosno jačanje biljaka i njihovo privikavanje na spoljašnje uslove. Plastenici se povremeno i postepeno provetravaju, kako bi se se spustila temperatura vazduha i tla. Sa kaljenjem treba početi dve nedelje pre planiranog rasađivanja.
Tekst i foto: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
