Mnogi proizvođači nemaju sredstava za podizanje zasada sa najsavremenijom tehnologijom, ali je trešnja ipak isplativa.
Jedna porodica može živeti od 3 do 4 hektara savremenog zasada trešnje, sa savremenim sortimentom, korišćenjem podloge Gizela 5, protivgradne mreže i fertirigacije. Ako su zasadi sa lošijom tehnologijom, potrebno joj je od 7do 8 ha.
Investicija u savremene zasade trešnje sa protivgradnim sistemom, fertirigacijom, savremenim sortimentom na podlozi Gizela 5, iznosi 40.000 do 45.000 evra, a od Republike Srbije i AP Vojvodine dobija se oko 45 do 50 odsto ukupne investicije. Uložena sredstva vraćaju se u petoj ili šestoj godini. Može da se ostvari prinos od 12 do 15 tona po hektaru. Prosečna cena u poslednje četiri godine za kvalitetnu trešnju bila je oko 1,9 evra.
Mnogi proizvođači nemaju sredstava za podizanje zasada sa najsavremenijom tehnologijom, ali je trešnja ipak isplativa. Iako se podižu zasadi sa lošijom tehnologijom, gde se kao podloga koristi divlja trešnja ili magriva sa rastojanjem od 4,5×3 m što je oko 700 sadnica po hektaru, moguće je ostvariti dobit od 3.500 do 4.000 evra po hektaru. U savremenoj tehnologiji proizvodnje trešnje, međutim, može se ostvariti dobit, u zavisnosti od sorte, od 10.000 do 12.000 evra, čak i više. Kod proizvodnje od 12 tona s prosečnom cenom oko 2 evra i troškovima od 55 do 60 odsto, po ha se može ostvariti zarada od čistih 10.000 evra. Investicija se vraća u šestoj, sedmoj godini.
Troškovi proizvodnje u savremenim zasadima su oko 55 odsto, a u ekstenzivnim od 30 do 35 odsto.
SORTIMENT: preporučujem sorte Svit arijana (Sweet Aryana), Sveet lorenc (Sweet Lorenz), Marysa (Marysa), Sveet gabriel (Sweet Gabriel), Karmen (Carmen), Vera (Vera), Grejs star (Grace Star), Kordija (Kordia), Svit Stefani (Sweet stephany), i Regina (Regina).
