Juče je u Srpskom Itebeju obeležen jubilej Zemljoradničke zadruge „Mrkšićevi salaši“, koju su pre tri decenije osnovali članovi znamenite srpske i banatske porodice Mrkšić.
– To je tradicija naših predaka koji su oduvek voleli zemlju, brinuli o njoj i živeli od nje, istakao je na prigodnoj svečanosti Vojislav Mrkšić, glava porodice i direktor Zadruge. Ako dodamo da je slava počela himnom „Bože pravde“ i čitanjem Zadrugarskog zaveta iz 1929. godine, kada je među osnivačima prve zemljoradničke zadruge u Srpskom Itebeju bio i deda današnjeg direktora, a da je svečani ručak počeo molitvom, dočaraćemo duh tradicije koja živi u ovoj zadruzi.
Međutim, u prethodnih trideset godina „Mrkšićevi salaši“ potvrdili su se, ne samo kao čuvari tradicije, nego i kao oslonac opstanka i razvoja sopstvenog sela, primer smelih poslovnih iskoraka i svakako kao zamajac razvoja poljoprivrede i države.
Čestitajući im na, kako je rekla, ogromnim uspesima, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov primetila je da su sve to postigli sami i da su odavno izašli iz lokalnih okvira. Danas je ime „Mrkšićevih salaša“ prepoznatljivo širokom krugu potrošača i svi koji su na neki način povezani s ovom zadrugom imaju razloga da to smatraju privilegijom. Pod okriljem Zadruge posluje 250 ovdašnjih gazdinstava i porodica, a u njoj je stalno zaposleno 360 radnika. U njenim silosima kapaciteta 38.000 tona ima mesta za žitarice sa zadružnih 3.000 hektara, ali i za letinu kooperanata. Gorivo i rezervne delove Itebejci mogu da kupe na ovdašnjoj zadružnoj pumpi, a u slobodno veme na raspolaganju im je savremeni zadružni turistički kompleks s restoranom, prostranim salama za porodična i poslovna okupljanja, sa 26 soba za goste, čak i salonom lepote sa svim pratećim uslugama koje su nekada bile privilegija žiteljki velikih gradova.
Tu je još jedan ponos gazda Voje, kako je prvog čoveka „Mrkšićevih salaša“ nazvao predsednik Opštine Žitište Mitar Vučurević – u seoskom vrtiću je 50 dece, a u osnovnoj školi 250 đaka. Broj studenata od kojih se očekuje povratak i doprinos selu takođe nije zanemarljiv.
Raznovrsna sveža znanja i nadalje će biti dobrodošla u Srpskom Itebeju. O tome svedoči i činjenica da se brend „Mrkšićevih salaša“ nalazi i na širokoj paleti pekarskih proizvoda i mesnih prerađevina koji se brendiranim vozilima raznose širom Vojvodine. Zadruga ima savremenu industrijsku pekaru i klanicu, kao i nekoliko desetina maloprodajnih objekata. Ako se ostvare i obećanja predsednika Vučurevića o popravci lokalnih puteva i mostova na Begeju, vera u lepši život vrednih ljudi ovog kraja dobija još realnije osnove.
S. Karanović
