Po prvi put u Rekovcu, u Poljoprivredno veterinarskoj školi sa domom učenika, organizovan je skup sa preko tri stotine učesnika na temu koja govori o stanju i perspektivi proizvodnje mleka u Srbiji. Poljoprivrednici, stručnjaci, naučnici, predstavnici ministarstva i instituta okupili su se namerom da zajedno pronađu rešenje, da povećaju proizvodnju i mlečnost samih krava kako bi se sprečile posledice nestašice mleka u prehrambenoj industriji Srbije.
Statistički podaci govore da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za 3 odsto, a ove proizvodne sezone taj broj je još veći. Programi lokalnih samouprava usmereni ka poljoprivredi se već prave za narednu godinu, a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu.
– Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za poljoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra. Zamerke sa terena od poljoprivrednih proizvođača su oko kašnjenja subvencija, ali ja verujem da će nova ministarka učiniti sve da te subvencije budu redovno isplaćivane. Mislim da je bitno da se pokrene celokupno stočarstvo, a ne samo mlečno govedarstvo koje je priznajem i najviše ugroženo. Bio sam po terenu ovih dana i već pitaju lokalne samouprave kako da naprave plan i program za sledeću godinu i na šta da stave akcenat, a ja sam svima rekao da prednost daju stočarstvu – rekao je pomoćnik ministra poljoprivrede za ruralni razvoj Aleksandar Bogićević.
Nestašica mleka je deo svetskog problema i zbog trenutne situacije u Evropi. Mlekare u Srbiji se nadaju da će se uz sistemsko rešavanje problema i radu na povećanju mlečnosti krava poboljšati situacija u kojoj svi relevantni učesnici u ovoj industriji moraju da sarađuju.
Sa pronalaženjem novih, mladih proizvođača u sistemu obrazovanja strukovnih škola i kroz primenu savremenih tehnologija mogao bi se postaviti temelj za budućnost. Iako statistika ne govori u korist mlečnog govedarstva ona upozorava.
– Trenutno u Srbiji ima manje od 200 000 krava, to je više nego alarmantan podatak, smanjili smo za nekoliko desetina godina više nego dva puta broj grla. To je crveni alarm, a mnogo gore od toga je da je nivo proizvodnje na ovim grlima koja su preostala daleko ispod evropskog i svetskog proseka. Nije problem u ceni mleka, cena mleka koje plaćaju mlekare u Srbiji je, verovali ili ne, možda i jedna od najvećih u Evropi. Problem je što mleka u Srbiji nema i što ga neće biti ukoliko samu proizvodnju ne podignemo na viši nivo, za 20 do 30 odsto prosečnu proizvodnju, a da smanjimo troškove i budemo konkurentni. Danas mleko u Srbiji dolazi iz Poljske jer je jeftinije nego što je u Srbiji – napomenuo je direktor Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Rade Jovanović.
Vreme je da se struka, nauka i svi faktori u mlečnom govedarstvu, od nadležnog ministarstva, preko industrije do proizvođača usmere na pravljenje jasne strategije kako bi se naučilo na greškama drugih u okruženju i kako bi se sa što manje posledica prošlo kroz tranziciju povećanja mlečnosti grla.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
