Ako ste nekada makar samo zastali uz lavandu u cvetu, mogli ste da se opustite i uživate u aromaterapiji na otvorenom. A kada je jednom posadite ona će dugo, i mirisom, i lepotom oplemenjivati prostor u kojem raste, jer je poznata i po dugovečnosti i izdržljivosti.
Ova mediteranska cvetnica dobro uspeva i na našim prostorima. Od do sada otkrivenih 450 vrsta lavande, u našoj zemlji uspešno se gaji 12, po nekim poznavaocima i 15 različitih vrsta i svaka je nekome najlepša.
Seje se obično u martu
Lavandu su poznavali još ljudi antičkog doba. Veruje se da potiče s Mediterana, Bliskog istoka i iz Indije. Stari Rimljani držali su je kao mirisno osveženje u krevetima, odeći, i u kosi, i od nje pravili sapune. Davanjem ili primanjem rascvetalih grančica ove biljke simbolizuje se ljubav i poštovanje.
Osim kao ukras u vrtu i vazi, danas se koristi u proizvodima za domaćinstvo kao što su sveće i sredstva za negu kože. Poznato je da odbija komarce, a kesica suvog cveta lavande je zaštitni znak svakog ormara s garderobom, vešom, vunenim džemperima koje oplemenjuje finom mirisnom notom i štiti od raznih bubica i moljaca.
Biljka je iz porodice mente, u kojoj su majčina dušica, ruzmarin i bosiljak, ali i razno grmlje i drveće. Njeni listovi i cvetovi su jestivi sveži ili osušeni. Lavanda zahteva puno sunca, povremeno zalivanje i dobro drenirano zemljište. Može da se proizvodi direktnom setvom semena, zelenim i zrelim reznicama. Postoji i hibridna lavanda koja može da se razmnožava samo vegetativnim putem – reznicama ili položenicama.
Na koji način se održava zasad lavande i koje sve vrste lavande postoje kod nas, pročitajte u nastavku teksta
