Ašitaba (Angelica keiskei) ili sutrašnji list dolazi iz Japana i pripada porodici anđelika. Ime je dobila po jednom lekaru, botaničaru i biologu, a drugo ime – sutrašnji list ukazuje na natprosečnu regenerativnu sposobnost njenog nadzemnog dela posle povrede. Ako se noću ubere list ašitabe, do sutra će se pojaviti novi izdanak koji, ne samo da će zameniti prethodni, nego će i ojačati biljku.
Mada većina nije ni čula da postoji, višegodišnju lekovitu biljku neobičnog imena, izgleda i sposobnosti regeneracije vegetativne mase, hobisti mogu da pronađu i na našem tržištu. Zbog relativno visoke cene, za sada, kupuje se samo preko interneta.
Japanci sade ašitabu u baštama s začinskim biljem, saksijama i dvorištima. Biljka se zadovoljava skromnim uslovima za uzgoj i brzo raste. Naime, ona je otporna na hladnoću, sušu, nekvalitetnu zemlju…
Ublažava artritis i druge upale
To je izuzetno lekovita biljka cenjena zbog visokog sadržaja fitohemijskih jedinjenja, posebno halkona, koji deluju kao snažni antioksidans, neutrališu slobodne radikale, usporavaju starenje ćelija i smanjuju rizik od hroničnih bolesti. Pomaže u ublažavanju upalnih procesa, uključujući artritis i zapaljenja creva.
Koristi se za poboljšanje varenja, jačanje imuniteta, regulaciju krvnog pritiska, detoksikaciju i protiv starenja ćelija. Pošto u domovini raste slobodno i na pašnjacima, smatra se da je njen uticaj na kvalitet mleka i zdravlje stoke izuzetno velik.
Iako je Angelica keiskei (ašitaba) različita vrsta od klasične Angelica archangelica, obe pripadaju istoj porodici i dele slična jaka lekovita svojstva, posebno u čišćenju organizma i tretiranju upala. Treba naglasiti da biljke iz ove porodice, posebno klasična angelika, mogu biti fototoksične, pa se ne preporučuje sunčanje tokom upotrebe.
Ašitaba se koristi cela – listovi, stabljika, koren, zbog svojih lekovitih svojstava, a najčešće se konzumira sirova u salatama i sokovima, jer se termičkom obradom gube lekovita svojstva, ili kao čaj ili se suši i melje u prah. Zbog specifičnog gorkog ukusa, listovi se često blendiraju s voćem u smutije i odlično se slažu u zelenim smutijima sa voćem poput jabuke, banane, limuna koji ublažavaju gorčinu.
Seme traži vlagu, a klica svetlost
Osušeni listovi ili stabljika se prelivaju vrućom vodom i piju kao čaj, a u prahu se lako dodaje u šejkove, jogurt ili toplu vodu. Stabljike se mogu blanširati ili dodavati u supe i variva. Tradicionalno se smatra glavnim doprinosiocem zdravijem, dužem životu lokalnih stanovnika.
Da bi se ova biljka uspešno proizvela iz semena, potrebno je podvrgnuti procesu hladne stratifikacije. U polietilensku vrećicu ili plastičnu saksiju napunjenu vlažnim peskom, saksijskom zemljom, kokosovim vlaknima ili tresetom, ubacite natopljeno seme, pažljivo zavežite, ili saksiju ubacite u pvc kesu i zatvorite i stavite na hladno mesto. Najbolje u frižider u kojem je temperatura oko 4 stepena i tu je držite oko 30 dana. Povremeno podlogu kvasite, ali je nemojte natapati.
Kada se završi hladna stratifikacija, seme se poseje u kvalitetan supstrat, ostavi bez pokrivke, ili se nanese tanak sloj, jer mu je potrebna svetlost da bi proklijalo. Dovoljno je samo da se čvrsto pritisne u zemlju koja se mora održavati stalno vlažnom. Najbolje je da se koristi raspršivač. Kada proklija, posudu treba postaviti u staklenik ili ispod posebne lampe. Važno je da ima dovoljno svetlosti. Direktna sunčeva svetlost nije preporučljiva. Ko nema uslove da je proizvede iz semena, može da je potraži preko interneta kao sadnicu. Rasadnicima je, zbog relativno visoke cene, to najsigurniji način prodaje. Kod nas se u slobodnoj prodaji za sada može pronaći samo u specijalizovanim prodavnicama u obliku praha.
Piše: Svetlana Mujanović
