Simbiotska mikoriza kod pojedinih voćnih vrsta povećava mogućnost usvajanja fosfora, zbog čega u zemljištu treba stvoriti uslove za nesmetan rast i razvoj mikoriznih gljivica. Na ove gljivice izuzetno nepovoljno utiče kraća ili duža prevlaženost zemljišta.
Kao i kod ostalih elementa, potrebe za fosforom se određuju na osnovu stvarnih potreba i stanja biljaka, a za to se koriste analiza zemljišta i lista. Pri ovome treba imati u vidu da, zbog niske pH vrednosti i obično visokih koncentracija gvožđa i aluminijuma u većini zemljišta u kojima se voće gaji, klasična analiza zemljišta neće tačno definisati potrebe biljaka za fosforom. Takođe, opšte poznata činjenica je da fosfor nije pokretljiv elemenat u zemljištu i da promene u tkivu biljaka nastaju posle dužeg vremenskog perioda, odnosno tek posle godinu ili dve nakon primene hraniva sa ovim elementom. Ove činjenice predstavljaju razlog niske korelacione zavisnosti (r= 0,084) između sadržaja fosfora u zemljištu i njegovog sadržaja u listu.
Kada se zna sve ovo, postavlja se pitanje na koji načini stimulisati biljke sa slabije razvijenim korenom da efikasnije usvajaju fosfor, naročito ako se, kao što je slučaj kod nas, najvažnija voćarska područja odlikuju izrazito kiselim do kiselim zemljištima. Ništa manji problem nije ni u slučaju gajenja voća na alkalnim zemljištima, naročito onih sa prekomernim sadržajem karbonata.
Istraživanja sprovedena u polju i u laboratorijama ukazuju da je korenov sistem u većini slučajeva veoma male mogućnosti za efikasno korišćenje ovog elementa zbog činjenice da se fosfor u voćnjacima uglavnom nanosi površinski. Problem slabe pokretljivosti ovog elementa po zemljišnom profilu je naročito izražen u voćnjacima u kojima se ne vrši obrada zemljišta u redu već se za kontrolu korova koriste herbicidi. Takođe, stalnim prolaskom mašina i ljudi dolazi do sabijanja zemljišta, koje, sa pogoršanjem fizičkih osobina, dodatno smanjuje iskoristivost fosfora. Praktični značaj obezbeđenja rastresitog, i zemljišta sa povoljnim vodno-vazdušnim karakteristikama se ogleda u činjenici da korenov sistem direktnim kontaktom apsorbuje fosfor iz takvog okruženja. Značajno je napomenuti i tendenciju da se koren bolje razvija i više koncentriše u bolje prihranjivanim zonama, naročito ako se uz sistem za zalivanje „kap po kap” vrši i fertigacija. Upravo navodnjavanje može dovesti do gubitaka fosfora ispiranjem na slabo strukturnim i peskovitim zemljištima. Tada se mora češće intervenisati i dodavati fosfor, ali i azot i sumpor, jer su ova dva elementa znatno pokretljivija i sklonija ispiranju od fosfora. Zbog toga se pravilnom odnosu između fosfora i azota mora posvetiti posebna pažnja. Iskustvo govori da je većini voćnih vrsta fosfora potrebno oko 10 procenata od ukupnih godišnjih potreba za azotom.
Piše: Dr Aleksandar Leposavić,
Institut za voćarstvo Čačak
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
