Spanać je povrće koje sadrži obilje korisnih vitamina, minerala, pa i antioksidanse koji štite ćelije ljudskog organizma. Radi se o superhrani koja obezbeđuje dotok kiseonika do svih ćelija i tkiva u ljudskom organizmu, što je posebno važno za čišćenje krvnih sudova, rad mozga, jačanje tonusa mišića. Ova biljka podstiče izlučivanje vode iz ljudskog organizma čime olakšava rad srca i bubrega, i snižava krvni pritisak.
Uzgoj tokom cele godine
Spanać (Spinacea oleracea) je jednogodišnja biljka kratke vegetacije koja se gaji direktno iz semena pre i(li) posle neke druge povrtarske vrste. Valja voditi računa da se ne seje nakon biljaka iz iste porodice -„Chenopodiaceae“, izbegavati susedne površine sa proizvodnjom blitve, šećerne i stočne repe zbog mogućeg prenosa virusa. Za jesenju berbu seje se krajem avgusta ili početkom septembra, a ozime sorte za rano proleće polovinom oktobra, dok za kasno proleće od kraja februara do poslednjih dana marta.
Dobro uspeva na svim humusom bogatim i baštenskim zemljištima uz slabo kiselu reakciju od pH 5,5 do 7,0. Klija i kada je temperatura oko nula stepeni, prezimljava sa 2 do 4 lista, a normalno se razvija uz prosečnu temperaturu od 12 do 15 stepeni. Gaji se u novembru i decembru i u rano proleće, u februaru i martu u staklenicima i plastenicima bez grejanja. Tada mu treba obezbediti optimalnu osvetljenost u vreme oblačnih zimskih dana. Obično se koriste sorte matador, viroflej i viktorija. Sa dopunskim grejanjem u zaštićenom prostoru može se proizvoditi tokom čitave jeseni, zime i proleća. Zasejan u toku jeseni dospeva za 180, u rano proleće za 40 do 60, a za kasno proleće za 75 dana. S obzirom da se može brati već sa 5-6 listova, spanać je dobra predkultura, zatim služi kao naknadna i kao međukultura između paradajza i karfiola. Prinos spanaća se kreće od jednog do 1,5 kilograma po kvadratnom metru.
Spanać zahteva plodno zemljište. Praksa je da se, u plodoredu, seje tek druge godine nakon analize zemljišta i unošenja stajnjaka. Količina primenjenog stajnjaka mora biti pažljivo određena da ne dođe do nagomilavanja nitrata u listovima. Pred setvu se unosi 3-4 kilograma zgorelog stajnjaka ili komposta uz dodatak 150 do 300 grama NPK đubriva na deset kvadratnih metara. Seje se svakih 7 do 10 dana od kraja septembra do kraja februara, u redovima na razmaku od 15 do 30, a između redova na 8 do 10 santimetara. U zavisnosti od krupnoće semena seje se na dubinu od dva santimetra. U praksi se koristi setva u četvororedne pantljike, koje su na međusobnom rastojanju od 50 do 60 santimetara zbog prolaza traktora. Koristi se i setva u gredice koje se u proleće brže zagreju, a u toku zime ne dozvoljavaju zamrzavanje vode na površini. Utrošak semena tada iznosi 2 do 5 grama po kavadratnom metru. Odgovarajuće količine herbicida moguće je uneti u zemljište pre setve, na dubinu od 5 do 8 santimetara.
U toku vegetacije spanać se okopava dok rozeta listova ne zatvori redove. Zalivanje se obavlja svakih 10 do 15 dana sa 10 do 12 litara vode po kvadratnom metru. Slab usev u fazi 3-4 lista, posebno kod ozimog spanaća, prihranjuje se u proleće između redova, sa 10 do 20 grama po kvadratnom metru azotnog đubriva ili komposta. Potom ga valja međuredno zaliti i plitko okopati.
Kao vrlo rano povrće spanać dostiže visoke cene na tržištu uz, relativnio, mala ulaganja, ali sa dosta ručnog rada. Postiže se značajan profit. Kupcima spanaća preporučuje se da biraju jarko zelene glatke listove bez tragova sušenja. Nakon branja, listove valja dobro oprati hladnom vodom i osušiti pre pakovanja ili pripreme za jelo.
Piše: Branko Krstin
